Nije ova vlada diktatora izmislila perpetum mobile kojim se puni budžet ali se jako busa kako ona mnogo puni budžet i smanjuje budžetski deficit.Pa da vidimo kako to izgleda.
U javnoj upravi je kako smo saznali pre desetak dana zaposleno 425683 ljudi što je neverovatna brojka za ovako malu zemlju. Ispada da na svakog šestog stanovnika koji je prijavljen u Srbiji dođe po jedan službenik.Ne računamo tu zaposlene u vosjci policiji zdravstvu i obrazovanju. Dalje, imamo milion i 700 hiljada penzionera. Kako izgleda punjenje budžeta: Iz budžeta svi oni primaju plate i penzije, koje se prvo oporezuju pa se onda naplate dažbine kao što je socijalno, penziono (zaposlenima) i onda svi ti ljudi dobiju plate i penzije.
Kad su male plate i penzije kao što su sad, onda je manji priliv PDV od kupovine dobara(hrane,odeće itd). Svi ti ljudi plate komunalije iz kojih se opet zahvaća PDV i tako ukrug.
Mali broj od 700 hiljada zaposlenih u privatnom sektoru ne može da izdržava teret penzionog fonda i tu nastaje taj deficit. Koji ne može da se popuni ni dobrom naplatom poreza kojom se hvali diktator, koja je usput i selektivna jer bliski vlasti duguju milione eura za taj isti porez i njima se gleda kroz prste.Ne može da se popuni rupa ni prodajom propalih preduzeća jer sve što je vredelo prodato je ranije. Znači preostaju dva scenarija.
Zaduživanje koje jako uspešno sprovodi MMF i izdavanje hartija od vrednosti. Čak ni to ne garantuje suficit ili mali deficit. I tu je ceo odgovor zašto je vlada diktatora Vučića dodatno zadužila sve građane Srbije od 2012-te za novih 9 milijardi eura.
Ovaj put je put u propast. Još ako tome dodamo ono čime se hvali diktator davanjem subvencija stranim „investitorima“ sasvim sigurno da će vrlo brzo Srbija bankrotirati. Davanje subvencija je tek posebna priča. Recimo da ne pominjem imena (jer sam već tužen od strane nekih) firms koja je pre 3 godine dobila subvenciju od 8 hiljada eura po radnom mestu u jednom gradiću na jugu Srbije je posle samo godinu dana zatvorila pogon i otišla iz Srbije. Znači 570 ljudi je ostalo bez posla a država srbija je bacila u bunar skoro 5 miliona eura našeg novca. Kad to pogledate i uporedite sa finskim davanjem nezaposlenima po 570 eura vidite da je bilo i jeste jednostavnije da su te ljude plaćali da sede kući nego što je taj novac bačen.
Na budžet svi gledaju kao na tortu od koje će da otkinu parče za svoje megalomanske potrebe i uglavnom nepotrebne i glupe stvari. Budžet je demode ali je po ukusu MMF jer nam sledi novo zaduženje ako ne od njih onda od Svetske banke. U svakom slučaju katastrofa. I šta nam je činiti? Srbiji jako nedostaje ono što je trebalo da se dogodi 6-og oktobra. Opšta lustracija. Moj predlog je jako rigorozan:otpustiti sve koji su dobili posao na osnovu stranačke pripadnosti od 1997-e do sad. Isterati MMF i SB iz zemlje. Proglasiti moratorijum na otplatu dugovanja jer su nas zaduživali političari. Rigorozan zakon o poreklu imovine od 1990-e na ovamo.Nacionalizacija stranih banaka. Potpuna digitalizacija javne uprave. Ulaganje u IT sektor i poljoprivredu od oko 2 milijarde eura u startu i kasnije po 200 mil godišnje. Sniženje stope PDV na 17%.
Socijalna ulaganja dovesti na nivo da svaki građanin Srbije može da preživi mesec dana. I ono najvažnije referendum o pristupanju EU, Evroazijskoj uniji i o svim bitnim pitanjima oko kojih se ne slažemo decenijama. I naravno poništavanje svih neuspešnih privatizacija.
Verujem da možemo sopstvenim snagama mnogo postići.Bez novih zaduživanja i tragičnih privatizacija.Tako Srbija može da živi i napreduje.
DRAGAN MURAR
