Док неки грађани тврде да штеде на свакодневној исхрани и да не могу да приуште лекове, други тврде да се код нас живи боље него у Немачкој. Шта од овога је истина? Питали смо грађане.
Најављујући ову меру, председник Србије је у августу поручио да очекује „смањење цена 15-20 одсто“, мислећи пре свега на цене хране.
Јуче је Завод за статистику објавио податке о инфлацији за септембар, први месец примене уредбе, и заиста, неки резултати се виде. Инфлација је смањена у односу на август за 1,6 одсто, а цене хране су пале за 4,5 одсто. Ефекат је неколико пута мањи од оног што је најавио председник, али појефтињењу се не гледа у зубе.
Међутим, као што знамо, статистика је једно, а прави живот друго, па смо питали грађане да ли су они осетили то смањење цена које је статистика „ухватила“.
„Поздрављамо пад цена!“ рекао је један пензионер.
„То је као и црни петак. Повећају цене за 50 одсто, а онда их смање за 10 и после имате осећај да су ниже, а заправо су више. Најчешће купујем у маркетима. Нажалост, због радног времена смо углавном сви осуђени на тржне центре“ изјавила је Снежана из Београда.
„Од летос је скоро све поскупело. Највише трошим на најосновније потребе. Од уредбе се ништа није променило. Они то калкулишу, заваравају народ. Одржавају вештачки динар“, рекао је репортерима Данаса филмски продуцент Бојан Маљевић, који тврди да са 79 година и даље ради.
Иако је већина испитаних грађана рекла да највећи део буџета месечно троши на најосновније намирнице, попут хране и кућне хемије, они истичу да су то ствари на којима највише и штеде.
Има и оних који се слажу са председником и његовом теоријом „економског тигра“.
„Код нас је боље него у Немачкој. Цене на пијаци и у продавници су ниске. Погледајте само шта ви можете да купите за 1.000 динара“ изјавио је један од испитаних грађана, истичући да је „срамота што се овај народ жали“. Нисмо могли оценити да ли је озбиљан или саркастичан.
Поред тога што расту цене намирница грађани су забринути и што су те исте намирнице ниског квалитета. Неки од њих тврде да „сир није сир, јогурт није јогурт“ као и да контрола намирница у Србији треба да будепојачана како би одговарала светским стандардима.
„Цене се снижавају само производима којима истиче рок, иначе све постаје скупље у односу на претходну годину. Што се тиче одевних предмета, нешто се може наћи, али не и што се тиче хране“, каже Весна, професорка у пензији.
Она је прокоментарисала и уредбу о маржама, истичући да ништа од тих појефтињења није осетила „ни на својој кожи, ни на свом новчанику“.
Намирнице нису једини финансијски проблем грађанима, поготово онима који су у пензији. Многи од њих тврде да њихове пензије нису довољне и за куповину лекова и ствари за негу старијих лица.
„Државне апотеке немају пола лекова, а лекове које пијем у великим количинама купујем код приватника“, додаје Весна, а слично је рекла још једна пензионерка из Београда.
„Ја сам очајна, љута и бесна. Пензија ми је десет хиљада динара. Неке лекове добијам преко социјалног осигурања, док неке морам да купујем, што ме кошта око две хиљаде динара месечно“, пожалила се још једна грађанка.
Даринка из Београда, доктор примаријус у пензији, је рекла да постоје апотеке у којима су марже мање и лекови јефтинији, али да се ту чека у дугачким редовима. Иста грађанка тврди да са својом пензијом може да живи достојанствено, али је изразила забринутост у вези са њеном будућношћу јер сматра да ће јој једног дана бити потребна нега, али да она то неће моћи да приушти. „Немамо смештајеве за старије људе, а ја нећу имати пара да платим добар дом, нити некога ко ће ме чувати“ рекла је Даринка.
Изјаве које су грађани дали указују на то да цене основних потрепштина само расту, а да живот постаје све неприуштивији највећем делу становништва, упркос скорашњем паду инфлације.
Када смо их о истом паду обавестили, од њих смо добили коментаре попут „ништа није пало, сваке године је теже“, „ја то не видим“ и „само ћемо се насмејати“.
Foto: Shutterstock/ViDI Studio
М. Зрнић / М. Васић Данас
