U vreme najveće društvene krize pod aktuelnim režimom, dogodio se i jedan presedan: nedavno je odlučeno da minimalna zarada od 1. oktobra bude vanredno povećana sa 457 na 500 evra.
Pregovori o redovnom povećanju minimalca tek slede i počeće za nešto više od mesec dana, što se očekujem krajem avgusta ili početkom septembra.
Država je već postavila svoju granicu: od 1. januara minimalac bi trebalo da iznosi 550 evra. Sindikalci pozdravljaju svako povećanje, a iz Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) poručuju da će tražiti i veći iznos od 550 evra.
Može se reći da je država sada između dve vatre – s jedne strane želi da popravi životni standard građana povećanjem minimalne zarade, koja postaje sve tanja usled rasta inflacije, dok s druge strane ima problem da zadrži investitore koji sve češće preračunavaju isplativost ulaganja, jer Srbija za njih više nije zemlja jeftine radne snage.
Sagovornici Danasa ističu da je vanredno povećanje minimalca definitivno iznenađenje koje ima „politički prizvuk“ u trenutku društvene krize i pokušaja aktuelnog režima da zadrži ili privuče određeni broj glasača višom platom.
Smatraju da će deo tih troškova sigurno preuzeti država, odnosno republički budžet, a deo će pasti na poslodavce koji u poslednje vreme sve više napuštaju Srbiju.
Ministar finansija Siniša Mali je rekao da će predložiti da se neoporezivi deo plate poveća na 34.322 dinara.
Minimalna zarada sa političkim prizvukom uticaće i na inflaciju
Podsetimo, samo ove godine prestala je sa radom italijanska fabrika Beneton u Nišu, zatim najavljeno je zatvaranje fabrike Leoni u Malošištu, i nemačka kompanija Drekslmajer iz Zrenjanina takođe je najavila zatvaranje pogona. Pojedine su smanjile broj radnika, među kojima su Džonson Elektrik, Falk Ist, Aptiv.
Glavni razlozi su: svetska ekonomska kriza zbog Trampovih carina, pad potražnje u auto-industriji, gubitak subvencija, ali i povećanje minimalca.
Ekonomista Saša Đogović kaže da vanredno povećanje minimalne cene rada niko nije očekivao, što, kako navodi, dodatno ukazuje na nepredvidivost institucionalnog ambijenta u kojem privrednici posluju.
Ističe da takva neizvesnost stvara dodatni pritisak na poslodavce, i domaće i strane, koji u svojim planovima nisu računali na ovakvu odluku.
Prema njegovim rečima, takve odluke, donete ad hoc, narušavaju osnovne principe predvidivosti poslovnog okruženja.
„Moglo se očekivati povećanje od januara, to nije sporno. U tom slučaju bi poslodavci mogli da ga ukalkulišu u poslovne planove za narednu godinu. Ali oktobarsko povećanje predstavlja vanredni izdatak, dodatni šok za poslodavce“, kaže Đogović za Danas.
Đogović upozorava da vanredno povećanje minimalne zarade ima i političku pozadinu, ne samo ekonomsku.
„U uslovima duboke društvene krize, aktuelna vlada pokušava da pridobije deo glasačkog tela ili makar zadrži svoje jezgro putem određenih ‘mamaca’. Jedan od tih mamaca je vanredno povećanje minimalne zarade“, ističe Đogović.
Upozorava da iako će se povećanje minimalca pozitivno odraziti na kupovnu moć, ali što će, s druge strane, dodatno hraniti inflaciju.
„Ona podstiče tražnju iznad planiranih okvira, čime postaje još jedan neplanirani izvor inflacije. Inflaciona ‘aždaja’ i dalje nije savladana, iako je formalno pod kontrolom“, kaže Đogović.
Prognozira da će inflacija ove godine ostati na višem nivou i da će se kretati između četiri i 4,5 odsto.
Naglašava da trenutne odluke podrivaju napore Narodne banke Srbije, dodajući da umesto sistemskog suzbijanja inflacije, stalno imamo ad hoc poteze koji dezavuišu napore NBS da restriktivnom monetarnom politikom drži inflaciju pod kontrolom.
Đogović navodi da će država verovatno preuzeti deo tog finansijskog tereta na sebe, ali će time trpeti budžet, dok će deo pasti na poslodavce koji imaju sve više problema u poslovanju.
Govoreći o tekstilnoj i obućarskoj industriji, Đogović upozorava da su to radno intenzivne grane koje su već pod pritiskom.
„Povećani su svi troškovi poslovanja, ne samo trošak rada. U takvim delatnostima kapital se seli tamo gde su jeftinija radna snaga i niži operativni troškovi, što dovodi do procesa deinvestiranja“, navodi Đogović
Za industriju auto-komponenti, koja zavisi od stranih narudžbina, situacija je dodatno komplikovana, dodaje Đogović, navodeći da se oni suočavaju sa padom porudžbina, što uz rast troškova i prestanak subvencija znači da moraju da ‘odsecaju’ delove svog poslovnog organizma, kao što je slučaj sa firmom Leoni, kako bi održali ostatak proizvodnje.
Sindikati: Vreme je da se minimalna zarada ukine
Na pitanje da li je realno da država od 1. januara odobri veći minimalac od 550 evra, koliko je najavila, a na čemu će insistirati SSSS, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović kaže da je vreme da se minimalna zarada ukine i da se govori o „zaradi za život“, odnosno prihodu koji realno može pokriti osnovne životne troškove.
„Što se tiče minimalca, prethodnih godina bilo je velikih obećanja, ali se ona u praksi nisu ostvarivala, pa se sada faktički kasni sa povećanjem. Mi zagovaramo primenu minimalne zarade isključivo u vanrednim uslovima, kada privreda i preduzeća trpe značajne poteškoće, kako je to i zakonom propisano. U normalnim uslovima, treba ugovarati zaradu koja omogućava dostojanstven život, a ne oslanjati se na minimalac kao standard“, ističe Cvetanović.
Ističe da danas imamo situaciju da je prosečna plata oko 1.000 evra, dok je minimalac upola manji, oko 500 evra, i veliki broj ljudi upravo za tu minimalnu zaradu i radi.
„Kako da se preživi s tim iznosom, kada je potrošačka korpa preko 100.000 dinara?“, upitao je Cvetković.
Na pitanje da li je vanredno povećanje minimalca iznenađenje, Cvetanović kaže da jeste s obzirom na to da ranije nije bilo moguće dogovoriti ni povećanje od pet odsto, dok sada svedočimo drugačijoj politici.
„Možemo nagađati da je ovakva odluka motivisana željom da se poboljša standard radničke klase, ali moguće je i da se iza nje kriju širi društveni i politički razlozi, s obzirom na aktuelna dešavanja u zemlji“, rekao je Cvetanović.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić smatra da sigurno ima prostora za veće povećanje minimalne zarade od 1. janura, tim pre što predstavnici vlasti tvrde da je neznatan broj onih koji primaju minimalac.
„Prostor se može naći u povećanju neoporezivog dela zarade. Ukoliko nam budžet stoji tako dobro, zašto se to ne uradi?“, upitala je Savić.
Podseća i na činjenicu da pregovori oko minimalne cene rada odavno nisu pregovori nego odluka jednog čoveka i da sindikati u tome ne treba da učestvuju.
Poslodavac: Povećanje minimalne zarade dolazi u nikad težem vremenu
Preduzetnik i vlasnik kompanije „Biliczki“ u oblasti tekstilne industrije Rudolf Bilicki na pitanje kako poslodavci podnose povećanje minimalne zarade odgovara da je ona došla u trenutku kada su u tekstilnoj industriji „nikad teža vremena“.
„Nikada nisu bila teža vremena za tekstilnu industriju. Naš strateški cilj trenutno nije razvoj, već puko preživljavanje. Do sada smo uspevali da izdržimo, ali to postaje sve teže“, kaže Bilicki.
Ističe da s aspekta zaposlenih, povećanje plata svakako jeste dobra vest i dodaje da on to načelno podržava. Međutim, kako dodaje, iz ugla poslodavca, sve se svodi na matematiku – prihodi i rashodi moraju biti u ravnoteži.
„U trenutnim uslovima, o toj ravnoteži ne možemo ni da govorimo. Oni koji imaju rezerve još uvek mogu da ublaže posledice krize“, naveo je on.
Ukazuje da je kriza i svetska, ali i domaća, i da definitivno to ekonomija oseća. Bilicki ističe da povećanje minimalne cene rada poslodavci doživljavaju kao novo povećanje troškova, koji su već uvećani zbog svetske i domaće krize.
„Vidimo i da država pokušava da stabilizuje budžet, pošto su smanjeni prometi uglavnom u svim granama, ali definitivno da sada zbog ovih društvenih previranja državna kasa trpi, ja to (povećanje minimalne zarade) doživljavam kao neko dopunsko punjenje državne kase“, rekao je Bilicki.
Dodaje da to jeste legitimno i da država ima pravo da traži dodatne izvore prihoda, ali se postavlja pitanje na koji način se to sprovodi.
„Da je namera bila isključivo da se pomogne zaposlenima, onda bi, primera radi, država povećala minimalac, ali bi zadržala doprinose i ostale namete koji idu na teret poslodavca na tom nivou“, zaključio je Bilicki.
Foto:Shutterstock/BY-_-BY
Suzana Peljto Danas
