Влада Србије одлучила је да се умеша у тржиште и Уредбом ограничи марже трговаца. Међутим, економисти упозоравају да као што нас је регулисање раније довело до најскупљег горива у региону, тако и ново ограничење маржи прети да „зацементира“ цене уместо да их обори.
Од 1. септембра на снагу је ступила нова Уредба Владе Србије о ограничавању трговачких маржи, које сада не смеју да прелазе 20 одсто за 23 групе производа.
Већ првог дана показало се да су неке цене заиста спуштене, али и да су неке друге порасле.
Иако је, према речима званичника, мера усмерена ка заштити произвођача, дистрибутера и потрошача, многи економисти сматрају да тај сценарио није толико реалан.
Додатно, Уредба је ограничена на шест месеци, што значи да ће ова мера до тада бити активна, па се поставља питање шта ће бити након тога и да ли оваква акција државе може да доведе до трајног решења овог проблема.
Павле Медић из Центра за високе економске студије (ЦЕВЕС) за Данас наводи да мера фиксирања маржи која важи од 1. септембра не представља никакву новину, већ наставак политике започете још 2022. године када су први пут регулисане цене горива, а повремено и појединих производа широке потрошње.
„Такве интервенције нису специфичне само за Србију, већ су их користиле и друге земље у региону, али искуства недвосмислено показују да оне нигде нису дале трајне резултате“, указује он.
Ефекат снижавања цена јавља се евентуално у првим недељама, тврди Медић додајући да се дугорочно последице показују као штетне.
„Сама природа мере води у ту замку – одређивање максималних цена у условима ограничене конкуренције ствара сидро које олакшава прећутну координацију међу трговцима“, упозорава наш саговорник.
Уместо да се цене обарају конкуренцијом, како каже, оне се цементирају на нивоу који држава прописује.
„То најбоље илуструје пример горива у Србији, где су уместо јефтинијег деривата потрошачи добили најскупље гориво у региону и трајно замрзнуто тржиште“, подсећа Медић.
Додатни проблем, према његовим речима, лежи у односу између великих трговинских ланаца и добављача.
„У ситуацији када им се маржа административно ограничи, ланци не преузимају терет на себе већ га преносе наниже кроз ланце снабдевања, што смо видели у пракси већ првог дана важења Уредбе. То раде тако што од добављача траже додатне рабате, продужавају рокове плаћања или условљавају пласман производа већим трошковима маркетиншких и логистичких услуга“, указује он.
На тај начин формално поштују уредбу, каже Медић, али фактички одржавају сопствену профитабилност преношењем притиска на произвођаче.
„Последица је да мањи и слабији добављачи губе могућност да опстану на тржишту, док велики играчи у односу на њих додатно јачају свој положај. У пракси, ограничавање маржи тако не штити потрошаче, већ дестабилизује добављачки сектор и дугорочно смањује понуду“, поручује Медић.
Он додаје да треба имати у виду и ширу институционалну слику.
„Оваква мера је технички и административно захтевна, а капацитети за њено спровођење у Србији су ограничени, да не кажем да не постоје. Суштина економске политике требало би да буде у откривању, процесуирању и спречавању картелског понашања као вида повреде конкуренције, за које је и Комисија за заштиту конкуренције имала основану сумњу када је у октобру 2024. покренула поступке против неколико великих ланаца“, подсећа наш саговорник.
Међутим, како додаје, исход тог поступка до данас није познат, што јасно указује „на низак капацитет спровођења било које политике“.
„Док институције ћуте, мере попут фиксирања маржи само замагљују прави проблем – да се конкуренција не одвија слободно и да доминантни актери могу да обликују тржиште по сопственим правилима. У таквом окружењу, административно ограничавање цена не може донети одрживо решење, већ продужава неефикасност, неизвесност и додатно нарушава тржишне односе“, закључује Медић.
Економски аналитичар Богдан Петровић каже да је још рано да се сагледају сви ефекти ових мера.
Међутим, он додаје да су сличне мере покушане у Мађарској и Румунији, али да је њихова ефикасност била ограничена на неколико месеци.
„Пре свега, велико је питање и да ли се оваквом уредбом регулише тржиште мимо закона и Устава, пошто не постоје никакве ванредне околности на тржишту које би оправдале увођење мера којима се административно уређује поступак одређивања трговинских маржи“, упозорава Петровић.
Можда би било много оправданије да се држава определила да усвоји закон о нелојалној трговачкој пракси, сматра наш саговорник.
„То би било у складу са директивама ЕУ, када је већ пуних уста о европским интеграцијама као опредељењу наше земље. Усвајање таквог закона најавио је председник Вучић за крај године. Питање за власт је што није раније кренула у поступак припреме и усвајање тог закона, него се бавила козметичким акцијама типа ‘Најбоља цена’, као за време мандата министра Момировића, које су испале потпуно промашене“, указује Петровић.
Трговци су, према његовим речима, на ову Уредбу реаговали релативно коректно.
„Одређене цене су снижене, али су зато нестале и све акције које су нудиле трговине, а што је становништво масовно користило приликом куповине посебно непрехрамбених артикала, који имају дужи рок трајања“, наводи он.
Административно уређивање тржишта на дужи рок може довести само до већих проблема, упозорава Петровић.
„На пример, ‘препаковаће’ се роба у нова паковања, различита по тежини, неки производи ће добити друге називе и слично, па ће потрошачи плаћати опет по старом. Поред тога, административно уређивање маржи ће дестимулисати отварање нових трговина, а једино решење за трајно ниже цене је повећана конкуренција на тржишту“, наглашава он.
Добра илустрација тога је, како каже, долазак немачког ланца „Лидл“ који је, пре свега, нижим ценама успео да у кратко време дође близу другог места по висини промета у трговини.
„Велико питање је да ли би се тај ланац уопште појавио да се марже у трговинама административно уређују. Поред тога, Србија ће вероватно имати велики притисак из ЕУ да се од тих мера одустане и да се примењују мере које се прописују директивама ЕУ о нелојалној трговачкој пракси“, закључује Петровић.
Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/MO
Војислав Стојсављевић Данас
