Sindikati i poslodavci danas nisu utvrdili minimalnu cenu rada za 2016. godinu a Vlada Srbije je odlučila – najniža satnica će i dogodine iznositi 121 dinar.
Jednima je previše, a drugima premalo. Poslodavci muku muče da zarade i za sadašnje minimalne plate. Radnicima je još teže, treba da žive sa nepunih 175 evra.
Minimalac u Srbiji spada u red najnižih primanja u regionu, iznosi svega 174 evra. Niža primanja su u Makedoniji i Albaniji. Nešto više je u Bugarskoj. U BiH minimalna zarada je 191 evro, Crnoj Gori 193 evra, Hrvatskoj 396 evra, a u Sloveniji 791 evro. Inače, u Nemačkoj je minimalna zarada 1.473 evra, Holandiji 1.502, Luksemburgu 1.923 evra.
Poslodavci podsećaju da privreda godinama stagnira, te da prostora za rast plata nema. Osim, ako bi država snizila poreze na rad.
“Jer bi onda taj iznos, ili ostajao kao višak sa kojim bi se moglo dalje investirati, ili bi najverovatnije išao ka povećanju plata zaposlenih”, naglašava Nebojša Atanacković:
Uštede u budžetu, kojima se u državi hvale, mogli bi umesto na simboličan rast plata i penzija, da se iskoriste za ove namene, ako se uopšte i ispostavi da prostora za rast potrošnje ima. Međutim, za sada se u vladi o tome ne izjašnjavaju.
“Vidi se, evidentno je da je stanje u našim finansijama bolje. Da li to možemo odmah da iskoristimo u prvohj godini, da li to možemo da iskoristimo u prvih nekoliko meseci, e to je već veliko pitanje. I to je nešto na šta odgovor može da da samo kompletna vlada”, tvrdi ministar Aleksandar Vulin.
Mnogi ekonomisti upozoravaju da štednja mora da se nastavi i da prostora za smanjenje poreza nema. Sa druge strane, analitičari ne sumnjaju da bi, ukoliko se porezi smanje, oni bili iskorišćeni za rast plata.
“Svega 5-10 odsto poslodavaca kaže da bi to uzelo sebi. Dakle, poslodavcima su radnici potrebni, jer oni su ti koji im donose zaradu, ako nisu dovoljno plaćeni i motivisani, poslodavci su u problemu”, navodi ekonomista Aleksandar Stevanović.
Protivnici povećanja minimalne cene rada kažu i da bi, ukoliko nije utemeljena na rastu privrede i realnim mogućnostima, samo povećala rad na crno i otežava nova zapošljavanja. Takođe, minimalac je, u odnosu na prosečnu platu, viši nego što je to u drugim zemljama.
Međutim, statistika ne daje odgovor na ključno pitanje – kako živeti sa minimalcem.
Sindikati procenjuju da u Srbiji između 100 i 150 hiljada ljudi živi na minimalcu, odnosno sa manje od 21.000 dinara mesečno. Poređenja radi, minimalna potrošačka korpa, dakle ona koja obezbeđuje samo preživljavanje, iznosi više od 34.500 dinara. Minimalna plata je dakle daleko od dovoljne da obezbedi onima koji je primaju bilo šta osim preživljavanja od 1. do 1.
