У Србији је скоро три милиона људи, старијих од 15 година, било запослено током прошле године, а већина њих радила је уобичајено радно време од 36 до 48 сати недељно, али било је и људи који су радили дуже, па је тако више од 215.000 запослених радило више од 48 сати недељно, односно више од шест дана сваке седмице, објављено је на сајту Нове економије.
Како се подсећа, стандардно радно време у Србији подразумева 40 сати рада недељно – по осам сати током пет радних дана и то је радно време већине грађана.
У изузетним случајевима, радно време може бити скраћено, али и продужено – мада не на дуже од 12 сати дневно.
Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), између 36 и 48 сати недељно током прошле године радило је око 2,2 милиона људи, од укупно скоро 2,9 милиона, колико их је било запослено, пренела је Нова екомонија.
Ипак, било је и оних који су на послу проводили више времена, а најчешће су то били они који се баве пољопривредом, или раде у грађевинском сектору.
У пољопривреди, око 13,9 одсто радника има стандардно радно време од 36 до 48 сати недељно, исто толико проводи у раду од 49 до 59 сати, док више од 60 часова седмично ради 14,8 одсто пољопривредника.
У грађевинском сектоу 18,7 одсто радника ради дуже од 48 сати недељно, а званични подаци показују да 9,6 одсто радника на послу проводи између 49 и 59 сати недељно, док 9,1 проценат ради и дуже од 60 сати.
У Србији је, према подацима статистике, стандардно радно време најзаступљеније у областима снабдевања елекричном енергијом (99,1 одсто), рударства (98,3 одсто), државне управе, одбране и обавезног социјалног осигурања (97,4 одсто), здравствене и социјалне заштите (93,9 одсто) и у финансијском и сектору осигурања (93,5 одсто).
Већина мушкараца у Србији, око 1,2 од 1,5 милиона колико их је запослено, ради од 36 до 48 сати недељно, али су они чешће изложени прековременом раду у односу на жене.
Према подацима Републичког завода за статистику, скоро 154.000 мушкараца ради више од 48 сати недељно, а од тога, око 73.300 ради од 49 до 59 сати, док више од 60 сати недељно ради око 80.600 мушкараца.
Код жена је тај проценат далеко мањи – више од 60 сати недељно ради 23.800, а од 49 до 59 сати око 37.600 жена.
Стандардно радно време од 36 до 48 сати има око милион жена, од укупно 1,3 милиона, колико је запослено.
Према статистичким подацима, када је реч о радном времену које је краће од 36 сати, ту предњаче жене, јер радници који не раде пуно радно време због бриге о деци или одраслим лицима којима је потребна нега – у 100 одсто случајева су жене.
Такође, као породичне или личне разлоге за краћи рад навело је 60,7 одсто жена у односу на 39,3 одсто мушкараца, а још један разлог је школовање или обука, који је навело 56,5 одсто жена и 43,5 одсто мушкараца.
Мушкарци чешће имају непуно радно време од жена, јер не могу да пронађу посао са пуним радним временом, а то је разлог за краћи рад код 61,5 одсто мушкараца и 38,5 одсто жена, прнела је Нова економија.
Ilustracija / Shutterstock
