Danas vam predstavljamo predstavu teatra „Grocka na penu od Dunava“, Čekajući suze u četiri čina:
Drama „Čekajući suze u četiri“ počinje Vladimirovim pojavljivanjem. On se sastaje sa svojim prijateljem Estragonom u nadi da će se pojaviti misteriozni Godo koji bi značio njihov spas. Godo je za njih predstavljao oličenje čoveka koji će ih izvući iz pakla okruženog lošim ljudima. Oni počinju da vode besmislene razgovore sve dok Estragon ne počinje da izuva svoje cipele i da se žali na bol u nozi, dok ga Vladimir kritikuje:
“Vladimir: “Nikad ne zanemaruj male stvari u životu!”
“Kad u nadi vreme traćiš, od nje i boluješ!”
“Eto šta ti je čovek – krivi cipelu, a greška mu u nozi!”
(Nakon izuvanja cipele, i bola koji je osećao u nogama)
Nakon izuvanja cipele javlja se pitanje šta raditi sada? Razgovaraju o događajima iz prošlosti, Svetom pismu i raznim temama sve dok ne ugledaju jedno stablo.
Estragon dolazi na ideju da se obese, ali nemaju uže. Vladimir predlaže da se on obesi prvi jer je teži. On ne želi da ostane sam ako se prvo obesi Estragon, a grana pukne kad on bude pokušao da se obesi. Ipak to ne čine. Njihov besmislen razgovor prekida Poco koji dolazi sa svojim slugom Likijem. Poco im objašnjava neke stvari kao i pojam sumraka i kako pada noć. Takođe im govori neke stvari o Likiju i oni traže od njega da pleše i misli. Liki pokušava, ali mu ne ide baš najbolje.
Nakon njihovog odlaska pojavljuje se dečak koji radi za Godoa, a on je neka vrsta pastira i glasnika. Govori im da Godo neće doći: “Večeras neće doći sigurno”. Vladimir i Estragon se rastaju i time se završava prvi čin drame.
Drugi čin započinje na sednice Skupštine GO Grocka.
Predsednik izlazi za Skupštinsku govornicu i ukazuje na strane plaćenike i domaće izdajnike koji sede u njegovim redovima, jer javni dokument ako se iznese to je udar na državu.
-Neka mediji zatraže taj dokument i dobiće, ali vi ne smete da ga iznosite, uzvikuje predsednik.
Iz Uprave GO Grocka upravo u tom trenutku odgovaraju medijima da će tražene informacije dobiti nešto kasnije, jer nisu prisutni fizički pa ne mogu da im dostave. Ili, napisaće samo da je takva informacija tajna, jer poštuju Zakon zaštite ličnosti.
-Sve će biti transparentno, ponovo uzvikuje predsednik za govornicom i dodaje: i ne samo transparentno nego će uskoro biti i hapšenja.
Aplauz se ori skupštinskom salom. Dok aplaudiraju, odbornici gledaju jedni druge i pitaju se, o čemu li ovaj priča i koga će sada da hapsi…
-Nije meni zbog mene, nego zbog porodice, ona pati. Ne želim da budem u karikaturama, to boli, to je strašno, ali nije zbog mene, već zbog porodice, ponovo za govornicom uzvikuje predsednik.
Čin treći vraća nas u prošlost. Ista skupštinska govornica, drugi lik za njom. Uskoro ću da se obračunam sa novinarima , pokazaću ja koje su tu bitange, počinje priča.
-Ugrožavaju mene i moju porodicu, ćerku hoće da mi siluju. Pokazaću ja koje su to bitange. Mene meću u novine i crtaju mi sve i svašta. Narod me sreće na ulici i smeje mi se, uzvikivao je predsednik, a te rečenice, ispostaviće se kasnije upotrebljavaće i na sudu .
Nakon govora predsednika, scena prelazi na ulicu. Rano jutro, magla, slaba vidljivost. Neki kršni lik, zadaje udarce nogama i rukama licu kojeg je prethodno oborio na zemlju. Iz daljine se vidi svetlost, napadač se zaustavlja i gubi se u magli. Auto osvetljava žrtvu i tada se vidi da na ulici leži krvav novinar lokalnog portala kojeg je spominjao predsednik. Završio je u bolnici na operaciji, polomljena mu je jagodična kost…
-Nema stani, samo gazi gazi, nakon incidenta uzvikuje predsednikov brat..
Zatim ide scena hladne zime sa snegom. U daljini čuje se lomljava stakla, pucanj, vrisak. Gori kuća, a u njoj dvoje starijih ljudi. Žena nošena adrenalinom iznosi svog supruga dosta težeg od nje. On se guši. Okreću se zajedno ka kući i naviru im sećanja. Ceo svoj život su uložili u tu kuću. Sve fotografije, uspomene, materijalne i nematerijalne stvari gutao je ogroman plamen.
-Nisam ja krivac što je novinaru zapaljena kuća. To je medijska hajka koji vode pojedini političari protiv predsednika stranke i mene. Sve su to strani plaćenici i domaći izdajnici, uzvikivao je predsednik nakon što se vest o paljenju kuće pročula u svetu.
Dok to izgovara, oko njega članovi koji aplaudiraju njegovoj izjavi, podržavajući ga u svakoj izgovorenoj reči.
Četvrti čin, scene iz prošlosti i sadašnjosti se preklapaju. Isti ljudi tapšu, predsednik se smenjuje za govornicom. Predsednik iz prošlosti kivan na novinare, iz sadašnjosti na njegove. Oko njih isti ljudi, tapšu. Zavesa se spušta..
Ispred zavese izlaze očevi, majke, ćerke, sinovi, sestre, braća.
-Šta vam to treba, ubiće vas, vidite šta su vam sve uradili do sada…
-Vidite da to što pišete vam je nanelo samo nevolje, dok se oni bogate i sprdaju sa vama..
-Zar ja nisam majka, zar je moj sin najgori da se prema njemu odnose kao prema paščadi…
-Šta je moj otac skrivio, pa mu kuću zapališe, a od onih od kojih je stiglo paljenje ni da ga pogledaju…
-Znamo da ste u pravi, ali zar vi morate narodu oči da otvorite…
Izlaze jedan po jedan i pričaju u grču i plaču, sa vidnim posledicama stresa..
Prekida ih zavesa koja se ponovo diže. Na bini aplaudiraju isti ljudi i viču: Živeo predsednik, a na mesto predsednika ponovo novo lice.
Predstava se završava…..
*Rubrika „Grocka na penu od Dunava“ su izmišljene priče, isprepletane stvarnošću.
