Sedim ti ja tako sa komšiju Živorada ispred prodavnice u Pudarcima i udaramo po petom pivu negde, raspravljajući o visokoj politici u državi i strategiji braće Rusa na Ukrajincima.
Kad mi zazvoni telefon. Javim se ja. Zovu me iz centrale stranke, prestavi se žena a ja je poznajem, čuvena Jaca sisa iz Begaljicu. Kaže da dođem večeras u mesnu zajednicu u Pudarci, biće vrh stranke sa precednikom Pantom. Ljubazno joj potvrdim da dolazim.
Inače ja sam član SNS-a od osnivanja, i uvek glasam za Vučića i uvek se odazivam na pozive za sastanak, miting, ili nešto slično. Penzionerski dani dosadni, pa mi baš dobro dođe pred izbore da malo putujem po Srbiji, a sve mi plaćeno.
Pošto je moj komšija Živorad stari komunista, on glasa uvek za SPS, al pošto smo sad u koaliciji za predsedničke izbore ja pozovem i njega da ide samnom večeras na sastanak.
Biće sigurno besplatno piće, a i neko meze uvek donesu, jer znam kad je Panta nekad organizovao turnire i proslave u Pudarcima, obično se peko vo na ražnju i cisterna piva je uvek bila tu.
Doteram ti se ja ko za svadbu i krenem na sastanak. Usput pokupih Živorada i dođosmo ispred mesne zajednice. Tamo sve neka skupa kola stoje parkirana, reko sigurno dolazi pored Pante i neki budža iz Beograda.
Uđosmo ti mi tamo, Živoradu malo bilo nezgodno sve zastave SNS-a, al ja mu kažem nema veze mi smo sad koalicija. Sastanak uopšte nije tekao po mom planu, stavili na neki stočić vodu i koka-kolu, ja i Živorad to i ne pijemo, niko ni da te ponudi, tek od jela nismo ništa ni videli.
Izobećavaše sve i svašta, samo od ptice mleko što ne dobijemo posle izbora. Onaj naš andrkasti novinar Matorčević postavlja neka pitanja, kako funkcioneri iz Opštine da daju njemu da on asfaltira put, doduše ništa ga nisam razumeo, a nisam ni ove što poginuše da mu objasne da to nije tako.
Ja u tom trenutku samo sam želeo da se završi sastanak jer mi noge promrzle, ne znam dal su moje, kolko je bilo ladno u salu.
Uh, pošteno me obrukali kod komšiju Živorada.
Posle par dana zove me Živorad, kaže da idem sa njim u mesnu zajednicu na sastanak, zvao ga pužić da dođe ovi njegovi socijalisti drže sastanak, dolazi i doktor Đole i Žire.
Razmišljao sam se da mu kažem neki izgovor, al ispoštovo me prošli put, moram i ja njega.
Obučem se ja dobro jer sam na našem promrzo i krenemo. Čim smo ušli sa vrata druga priča, ovi stavili neki top sa plinsku bocu, toplo unutra možeš go da sediš. Ja reče kroz šalu „da ne štede plin“, al su odvrnuli, a oni rekoše da Bajatović uvek ima boce plina na stanju.
Sedosmo za sto, odmah čovek pita šta će da pijemo. Udarismo mi po tri ljute da malo cirkulaciju poboljšamo, bilo mi vrućina morao sam posle u majcu da se skinem. Postaviše pečenje ispred nas što ga Toma ispeko, salate, a što su imali kuvani kupus, tri tanjira sam pojeo. A sala ostala izgleda od neke proslave okićena sa onim dvobojnim prevrnutim trakama ko pre 40 godina kad su se pravili ispraćaji, vratio sam se na trenutak u mlados.
Nisu mnogo davili s politiku, malo neki govor, al sve u svemu lepše bilo nego na skupu kod mojih iz stranke.
Na kraju smo se ja i Živorad dogovorili da glasamo za precednika Vučića, a za republiku i grad za SPS i Ivicu Dačića.
*Rubrika „Grocka na penu od Dunava“ su izmišljene priče, isprepletane stvarnošću.
