Radeo sam ceo život ki mali mrav. Pekarski život nije lak, zameniš dan za noć, nosiš teški džakovi dok ti jajca ne oteknu, mesiš, prevrćeš i ostalo što zanat zahteva.
I tako sam ti se mučio do svoje tries i neke godine, dok mi nije umrla tetka po babine linije i ostavila silno bogastvo. Možda jesam malo sirov ostao, zatucan što bi rekli zli jezici, al sam naučio da slušam gazdu i da radim, pa i kad se izderu na mene ja samo ćutim i radim, i na kraju mi se to isplatilo. Uložim ti ja to nasledstvo u pekarski biznis, otvorim pekaru, poslastičarnicu i krenem i ja da budem gazda.
Ma imao sam sreće, namlatim se ja para ko šaše za par godina i prerastem u ozbiljnog preduzetnika. Otvorim još pekara i ugostiteljskih objekata i postanem još jači. Ma kad sam vido da mi nebo granica, taman u tom momentu nakače mi se neki političari iz lokalne vlasti na vrat. Tadašnji predsednik opštine Grocka Sima toliko me zavoleo za kratko vreme, da me zvao da mu budem savetnik. Jeste mi tražio da doniram u početku nešto malo sendviča za aktiviste Srpske napredne stranke u Grockoj, kaže oni mlogo vole da jedu sendviče koje ja pravim.
Taman sam otkačio Simu posta precednik Dilber. E sa njim sam postao najbolji drug, jeste me košto ko svetog Petra kajgana, al nisam žalio, falio mi je neko ko me tako toplo razume kao on.
Učlanim ti se ja i u SNS u Grockoj, reko što da se ne bavim i ja politikom kad vidi šta ovi polu pismeni rade, pa ja sam za njih suva inteligencija, a i kad se setim kako se moj kum Goranče obogatio za par godina u politiku, što reko i da ne uveličam malo kapital. Upišem i studije akademske i sve za vršim u roku, ma ni godinu dana nisam bio student, a ne ko ovi danas roditelji ih izdržavaju a oni večiti studenti. Toliko sam dobro plivao u tim političkim vodama, da sam dogurao do drugog čoveka opštine. Postao sam zamenik predsednika opštine Grocka.
Nažalost kratko sam bio na toj funkciji. Precednik Panta me na tero da dam ostavku. Ja sam mu bio ko desna ruka, radovo se njegovim uspesima, tugovao sa njegovim problemima a on me šutnuo ki kučence. Ma slušo sam ga ko što pekar sluša Gazdu, tako sam se nežno odnosio prema njemu kao prema pšeničnom brašnu tip 400.
Ovim potezom ujeo me za srce, za dušu, i još da me sa skupštine isprati sa onim posmrtnim govorom i da me izljubi, pa ja većeg licemernika u životu nisam video.
Posle svega imam da poručim da ja neću više biti MEKI veoma brzo ću da očvrsnem, i da se vratim jer nisam ni sarmu probo, što bi naš narod reko, a oni me ispratili kući…
Vratiću se još jači, al samo ko prvi!
*nalazite se na satiričnoj rubrici
Naslovna fotografija: Karikatura
