Nekako s’ proleća,
paranoja nama doluta,
teorija zavere tamna,
tiha bolest davna.
Tražimo tada neprijatelje,
od Pudaraca do Vinče,
oseća se miris tartufa,
paranoja, baš je teška, najdraža.
Svuda oko nas su tada zavere,
ljudi koji nose skrivene bedževe
to je rulja, plaćenička
al` pendreci, tad su spremni, najdraža.
Refren
Nekako s’ proleća,
kažu muči narod nepravda,
na Trt MRT – u sve pobede bez poraza,
PB I Tralala lažu bez stida.
U ovoj borbi nema, praštanja
život, pusta maštanja
sve je dozvoljeno, nema kajanja
bajke su u modi, najdraža
