Dragi Vođa,
Prvo da ti se zhvalim što si mi dao šansu da se i ove godine predstavim Gročanima kao Deda Mraz. Mada bi ja više voleo da sam samo Mraz. Moji pomoćnici vilenjaci i botovi su mi sinoć predstavili spisak dece koji su sastavljali tokom godine obilazeći opštinu i beležeći kako se deca ponašaju. Ove godine, išlu su čak i do Kovina, preko puta Dunava. A ti znaš da ja ne volim da plivam, te znaš kako je to bilo za mene teško.
Kao i prethodnih godina, za svako dete su načinili poseban izveštaj.
Moram da te obavestim da su mi ove godine među najboljima, na samom vrhu spiska moje verne sluge. Da si samo mogao da vidiš Čika Čupka, što čuva parking, oduševljenje kada je vilenjak, moj posinak Aca, među prvima pročitao MOJE ime. Svim mojim Irvasima je od sreće zasvetleo nos, jače i sjajnije nego ikada. Meni je posebno drago zbog mog lepog ponašanja i dobrih dela koje sam koje sam i ove godine činio, a koje su vilenjaci i botovi zabeležili. Čika Čupku nije bilo baš drago, ali on ima tvog batu, pa neka se žali njemu.
Znam da sam se u protekloj godini mnogo fotografisao i zbog toga zaslužujem pohvale i nagrade.
Kako nam ove godine sleduju izbori, znam i da bi voleo da dobijem još jedan mandat, kao i da povratim hladnjaču i da nestane Žig iz Grocke.
Znam da sam lično obećao da ću se potruditi da napravim i podelim sve ove poklone za tebe, ali ako ne uspem, nemoj se brinuti zbog toga. Mogao bi pre toga, recimo, svojim autoritetom da urgiraš da se povuču krivične prijave protiv mene, i da onu što sam lično podneo protiv onog oholog novinara iz mog sela središ da dobijem. Prođe dve godine i ništa se ne dešava. Bilo bi dobro, ako si u mogućnosti, da organizuješ peticiju povodom tih kleveta. Ne moraš sa svojima da ideš od vrata do vrata, dovoljno je da pošalješ, recimo onog pekara što smo mu cevi skunili, nedeljom po pijacama da svima priča šta se dešava. Nešto mi se povampirio u poslednje vreme, pa bar da ne dangubi.
Ovde u Grockoj se ponašamo kao da ima snega i da ne prestaje da pada. Vilenjaci i botovi vredno rade u svojim radionicama u kojima prave igračke i poklone. Vilenjaci pakuju poklone i vezuju mašne, a vile poliraju i ukrašavaju moje sanke marke Škoda…
Irvasi treniraju snagu i brzinu trčeći unaokolo. Sašili su mi i nov kostim. Kažu da je onaj što sam nosio prethodnih godina previše puta zakrpljen i ušivan. Jedan od kostima mi je stigao od mog rođaka, mog prezimenjaka crvenog.
Budžet nam je nekako sve tanji i tanji, al se snalazimo nekako.
Pisao bih ti još o dogodovštinama iz mog sela ali vidim irvase Erka i Jevtu kako proviruju kroz prozor i gledaju u mene. Verovatno su gladni pa idem da im odnesem koju šargarepu.
Bilo bi mi drago da mi odgovoriš na ovo pismo kako bih bio siguran da si ga dobio.
Adresa moje pošte u tvojoj zemlji je:
Čarobnjak Bez Hladnjače
Palih hladnjačara 12 a
Pudarci
Puno te pozdravljam i želim ti puno sreće, zdravlja i uspeha u naprednoj 2024 godini.
Ernesto de la Serna i Akademiko Faca
