Гроцка. Након прошлих празника. Разговор следи:
Велики он: е прошли празници да видимо ко је шта радио и није, плато смо лепо украсили за Нову годину а то кошта, ломљење чеснице то тек кошта, знате пошто је кесица чаја, било је бар 56 000 посетилаца а шећер да не спомињем сипају ко блесави, па лимун и вода има ту да се накупи, пливање за Часни крст то тек кошта, снег је очишћен јес да смо платили за то а чистили наши активисти али нема везе, више нама, ајде један по један, ти ћеш фотограф задњи скоро па глупи имају предност мора да се зна ред од вишег на ниже.
Она; ево ја ћу прва, ја ништа нисам радила сем што сам се врцкала и шврћкала у нади да уловим нешто али џабе, прошле године је било боље за мало два пута да уловим нешто а сад ништа,пих, неће ме ко посланички мандат што ми измаче, па зато предлажем да наша општина тражи од владе Србије да увезе пар стотина миграната у нашу општину да и мени мало сване.
Велики он: не питам за то него шта си радила за добробит општине тј.нашег џепа.
Она: а то,много слабо нико ништа не да ко да смо их зајебали сто пута а само смо их зајебали 63 пута,циције, једино што сам ишла да се сликам где је била нека акција да ме виде људи знате да ми сви причају да сам фотодегенична.
Велики он: добро ајде не могу да те слушам више, ајде ти шта си радио са рачунима?
Он: све сам средио како треба, украшавање платоа кошта као на Теразијама,за ломљење чеснице је потрошено 79 000 кесица чаја Браво ја писао Милфорд, шећер три џака од 50 кг. лимуна 46 кг. плус три метра дрва јер се чај кувао у казану, чишћење снега ту има да потпишемо анекс за допунске радове, много дана падао снег плус овај минус било ту посла, једино што ме брине оно пливање све сам ја уписао и додао само није одржано,шта ћемо са тим.
Велики он: шта шта ћемо, пиши све као да је одржано, ми смо све организовали а то што се Дунав заледио нисмо ми криви, напиши паре дате унапред и нема враћања, шта се бринеш не радимо ми то због нас него због општине е сад што се нешто проспе па ми покупимо шта има везе.
Он: разумем, све је уписано.
Велики он: тако све, одлично и следећи пут те водим у Бањалуку на моју четворогодишњицу матуре а као биће нека посета њиховом савезу, ако будеш био добар седећеш опет поред Џајића.
Он: ухххх једва чекам, ево додаћу још мало на трошкове.
Велики он: ајде ти сад фотограф што сликаш лабудове по Дунаву, ти мислиш да смо ти купили телефон од 70 000 динара да сликаш лабудове, сва срећа запалио се градски аутобус па ниси сликао запаљене контејнере да нам се опет сви смеју као прошли пут.
Фотограф: није шефе ја сам то испробавао телефон да видим како ради и шта све има, шефе зима нигде никога ништа не могу да чујем а нико ништа неће да ми каже, пробао сам и у неке групе да се увучем са лажним налогом али не иде сви су ме провалили а трудим се шефе не спавам по цео дан и ноћ.
Велики он: боље спавај тада твоја глупост мање долази до изражаја, када већ делиш ваучере за школу пливања могао би и ти да научиш да пливаш мада балвани не тону једино код тебе то није случај а и знаш да си се давио у Грочици када сте стављали потапајућу пумпу да заливате цвеће,било баш дубоко читавих 30 цм.
тако да поведи рачуна иду ослушкуј,шпијунирај зато те држимо а не да сликаш лабудове.
Фотограф: хоћу шефе даћу све од себе има и да научим да пливам већ вечерас починјем да вежбам у кади.
Велики он: е ту ћеш сигурно да научиш, него слушајте сви, биће избори обећавајте све и свашта, нема шта не може, ако хоће Дизниленд и то им реците да ће добити и да смо баш то планирали да радимо, морамо опет као и сваки пут да их зајебемо,преваримо,слажемо да би добили изборе јер ако не добијемо уместо лабуда што слика овај блента ухватићемо се за патку да не кажем…ајде сад свако на свој задатак….
Сумњиво лице
