Grocka. Nakon prošlih praznika. Razgovor sledi:
Veliki on: e prošli praznici da vidimo ko je šta radio i nije, plato smo lepo ukrasili za Novu godinu a to košta, lomljenje česnice to tek košta, znate pošto je kesica čaja, bilo je bar 56 000 posetilaca a šećer da ne spominjem sipaju ko blesavi, pa limun i voda ima tu da se nakupi, plivanje za Časni krst to tek košta, sneg je očišćen jes da smo platili za to a čistili naši aktivisti ali nema veze, više nama, ajde jedan po jedan, ti ćeš fotograf zadnji skoro pa glupi imaju prednost mora da se zna red od višeg na niže.
Ona; evo ja ću prva, ja ništa nisam radila sem što sam se vrckala i švrćkala u nadi da ulovim nešto ali džabe, prošle godine je bilo bolje za malo dva puta da ulovim nešto a sad ništa,pih, neće me ko poslanički mandat što mi izmače, pa zato predlažem da naša opština traži od vlade Srbije da uveze par stotina migranata u našu opštinu da i meni malo svane.
Veliki on: ne pitam za to nego šta si radila za dobrobit opštine tj.našeg džepa.
Ona: a to,mnogo slabo niko ništa ne da ko da smo ih zajebali sto puta a samo smo ih zajebali 63 puta,cicije, jedino što sam išla da se slikam gde je bila neka akcija da me vide ljudi znate da mi svi pričaju da sam fotodegenična.
Veliki on: dobro ajde ne mogu da te slušam više, ajde ti šta si radio sa računima?
On: sve sam sredio kako treba, ukrašavanje platoa košta kao na Terazijama,za lomljenje česnice je potrošeno 79 000 kesica čaja Bravo ja pisao Milford, šećer tri džaka od 50 kg. limuna 46 kg. plus tri metra drva jer se čaj kuvao u kazanu, čišćenje snega tu ima da potpišemo aneks za dopunske radove, mnogo dana padao sneg plus ovaj minus bilo tu posla, jedino što me brine ono plivanje sve sam ja upisao i dodao samo nije održano,šta ćemo sa tim.
Veliki on: šta šta ćemo, piši sve kao da je održano, mi smo sve organizovali a to što se Dunav zaledio nismo mi krivi, napiši pare date unapred i nema vraćanja, šta se brineš ne radimo mi to zbog nas nego zbog opštine e sad što se nešto prospe pa mi pokupimo šta ima veze.
On: razumem, sve je upisano.
Veliki on: tako sve, odlično i sledeći put te vodim u Banjaluku na moju četvorogodišnjicu mature a kao biće neka poseta njihovom savezu, ako budeš bio dobar sedećeš opet pored Džajića.
On: uhhhh jedva čekam, evo dodaću još malo na troškove.
Veliki on: ajde ti sad fotograf što slikaš labudove po Dunavu, ti misliš da smo ti kupili telefon od 70 000 dinara da slikaš labudove, sva sreća zapalio se gradski autobus pa nisi slikao zapaljene kontejnere da nam se opet svi smeju kao prošli put.
Fotograf: nije šefe ja sam to isprobavao telefon da vidim kako radi i šta sve ima, šefe zima nigde nikoga ništa ne mogu da čujem a niko ništa neće da mi kaže, probao sam i u neke grupe da se uvučem sa lažnim nalogom ali ne ide svi su me provalili a trudim se šefe ne spavam po ceo dan i noć.
Veliki on: bolje spavaj tada tvoja glupost manje dolazi do izražaja, kada već deliš vaučere za školu plivanja mogao bi i ti da naučiš da plivaš mada balvani ne tonu jedino kod tebe to nije slučaj a i znaš da si se davio u Gročici kada ste stavljali potapajuću pumpu da zalivate cveće,bilo baš duboko čitavih 30 cm.
tako da povedi računa idu osluškuj,špijuniraj zato te držimo a ne da slikaš labudove.
Fotograf: hoću šefe daću sve od sebe ima i da naučim da plivam već večeras počinjem da vežbam u kadi.
Veliki on: e tu ćeš sigurno da naučiš, nego slušajte svi, biće izbori obećavajte sve i svašta, nema šta ne može, ako hoće Diznilend i to im recite da će dobiti i da smo baš to planirali da radimo, moramo opet kao i svaki put da ih zajebemo,prevarimo,slažemo da bi dobili izbore jer ako ne dobijemo umesto labuda što slika ovaj blenta uhvatićemo se za patku da ne kažem…ajde sad svako na svoj zadatak….
Sumnjivo lice
