20. februar 2018. godine, kancelarija predsednika opštine…
-Alo, jel dolaziš ti ovamo ili ne?
-Evo precedniče dolazim , dolazim
Nekoliko minuta kasnije..
-Evo šefe došao sam, šta ste hteli?
-Ti znaš da sa onima imam suđenje za nekih mesec dana, a jel ti vidiš da oni stalno rerogramiraju tekstove
-Šefe, šta vam je to reprogramiranje, pa nisu valjda uzeli od nas pare, šta će za Trt- mrt da ostane?
-Aman, ko te zaposli tako glupog, reprogramiraju tekstove, vidiš da stalno izbacuju po neki stari kleveću me..
-A mislite šeruju..
-Ma, e jesi stvarno budak nezaglavljeni, jel ti ja lepo kažem reprogramiraju.. To ću i pred sudom da kažem… Nego, imaš jedan zadatak..
-Recite šefe
-Hoću da mi ištampaš sve što su pisali ovi sa Žig Infa o meni…
-Da stavite u SiVi?
-U šta?
-Pa u SiVi, ovaj biografiju
-Ma slušaj ti SiVonja, ne treba meni za to nego oću da sudu prikažem kako mene oni stalno kleveću, te za kontAjnere, te za kamiJone, kuću…. Zamisli, kažu da sam bio osuđivan..
-A vi naravno niste šefe, jel da?
-Pa dobro sada, nećemo o tome.. Mislim, jesam ali samo dva puta.. Prvi put, oženio sam nju, a imala je 15 leta… Eh kad se setim, pa kad mi mila opra…. Ma to nije ni bitno, ajd buzdovan na štampanje…
-Evo šefe, trčim..
Nakon pola sata….
-Šefe, šefe imamo problem, nemamo više papira, ovi mnogo klevećali o vama..
-Kako nema? Neverovatno, ništa moraću sutra da raspišem tender za papir a ti brže u „San“ pa uzmi papir, kaži mu da sutra već dobija 20 000 evra i kaži mu po dogovoru da vrati….
-Evo šefe trčim…..
Ernesto de la Serna
