Tralala je lokalno priznat Web dizajner, za koga i osobe iz struke smatraju da je među najboljima u Bašti, uključujući i stručnjake za poslovnu primenu Interneta.
Tralala je poslovno veoma aktivan, i pored svojih studija za pravnika, vodi projekte kao što su više FB naloga i fan stranica sa kojih vodi vrlo smislenu i „argumentovanu“ komunikaciju sa samim sobom. O Tralalau je pisao i najuticajniji baštenski web portal B.A.S.T.A. info.
Kroz formu izmišljenog intervju,Tralala nam je dočarao da je osoba koja posebno vodi računa u svom radu o tome kako posetilac doživljava kreirani FB post, što na žalost nije čest slučaj kod velikog broja osoba koje sebe nazivaju Web dizajnerima.
Kako biste opisali posao kojim se bavite?
-PR je umetnost da se izgradi reputacija, rezultat onoga šta radiš i ono što ne radiš, šta govoriš i šta drugi govore o tebi. Osnovna funkcija ovog posla je da se održi dvosmerna komunikacija – komunikacija SO Bašte sa ciljnim grupama a najčešće je sa samim sobom, u sobi. Kako bih uspeo u tome – slušam, jer je svet pun zanimljivih ljudi koji me inspirišu. Najviše me inspiriše Štambilj Info!!!! Zato su rezultati lokalnog internet glasila za kojeg radim više od godinu dana, vidljivi. Velika stvar je što imamo verne potrošače i glasače koja nam veruju, tako da svaku novu akciju možemo da predstavimo javnosti u pravom trenutku na FB a i na našem sajtu koji uređujem.. Odnosi s javnošću su najsnažnije sredstvo oglašavanja. Ovo je profesija koja se poslednjih deset godina progresivno razvija i to velikom brzinom a ja sam je otkrio slučajno,onog trenutka kada sam otkrio kompjuter, pre četiri godine.
Koliko je vama trebalo vremena od početka usvajanja Internet tehnologija, da dođete u situaciju da se osmelite i ponudite nekome izradu Web sajta (Web dizajn)?
-Mnogo. Gotovo dve godine mi je trebalo da svoj prvi FB profil postavim na internet i danas mi to zvuči neverovatno. Bio sam nesiguran i uopšte nisam znao da li to što radim zaista vredi. Jeste da sam se u to vreme bavio potpuno drugim stvarima , pečenjem rakije, plasiranjem tračeva po lokalnim kafićima, ali kada mi je tašta kupila kompjuter, JA SAM PROGLEDAO!! Ubrzo sam zahvaljujući svom umećem dobio i svoj prvi posao u kampanji za Izbor najlepše žardinjere 2012 i tada je sve počelo i u kontinuitetu traje do danas…
Kako izgleda jedan Vaš radni dan?
-Volim jutro i nije mi teško da ustajem rano. Uz prvu jutarnju kafu u , dok sam još uvek u stanu, pregledam elektronsku poštu ako potrefim pasvord. U trenutku kad stignem u kancelariju u Kafe 888, već imam plan i krećem u realizaciju. Moj radni dan je dinamičan i gotovo proleti. Tu su sastanci, gostovanja na FB, planiranje kampanje na FB, savetovanje sa mojim kolegom iz Bašte u vezi FB, čitanje postova na FB, pisanje saopštenja za javnost na FB, komunikacija sa potrošačima preko FB…. Svakodnevno se kroz posao susrećem sa brojnim izazovima, ali sam vremenom naučio da ih uspešno prevazilazim. Kao u osnovnoj školi!!! Moram priznati nije mi baš išla ,pokušao sam prvi razred srednje pekmezarske da završim iz tri puta i na kraju sam odustao. Ali moja radoznalost me je vodila dalje ka uspehu, tako da sam sva znanja stekao kao autodidakt ,mukotrpno ali se na kraju isplatilo. Sada imam satisfakciju na mesečnom nivou, kao da sam nastavnik u srednjoj pekmezarskoj!!!
S obzirom na to da je ljudima poput vas,autodidaktima, u Srbiji teško da se dokažu profesionalno, koja je Vaša tajna uspeha?
-Kada se okrenem iza sebe i pogledam svoju karijeru, mogao bih da kažem da sam veoma srećan i zadovoljan, pre svega jer sam na tom putu išao korak po korak.Od sekretarice u monarhističko-ravnogorskoj stranci do PR i VEB administratora jednog uspešnog preduzeća sa završenom osmogodišnjom školom pa do SO Bašta, put je trnovit!!! Ako sve radite ispravno,izdate ideale, svoje prijatelje, dugogodišnje saborce, velika je šansa da uspete i da napredujete, svi oni koji na bilo koji način pokušavaju da iskoriste prečicu lako se sapletu. Moj hod u Pradinim cipelama je stabilan i siguran, a u tome mi je dosta pomoglo iskustvo. Obrazovanje se podrazumeva, kao i konstantan rad na sebi. Da biste bili uspešni neophodno je da radite na sebi, na sopstvenom razvoju. U cilju dodatne edukacije završavam Fakultet za evropski biznis i marketing u inostranstvu, tako da ću za par meseci imati zvanje mastera internacionalnog menadžmenta. Čovek uvek mora da korača napred, da zna šta želi i sigurno ide ka svom cilju. I uvek mora da ima plan B, jer kada nemate alternativu češće bivate slomljeni pri prvom neuspehu, ali ako imate dobar oslonac sve lakše prevazilazite.
Radite veoma stresan posao. Kako se opuštate i kako uspevate da u svakom trenutku izgledate tip-top?
Tri do četiri puta nedeljno odlazim u teretanu na otvorenom, koju sam ja osmislio i koja je postala moje mesto za izbacivanje negativnih misli. Imam ličnog trenera i mogu reći da sam izuzetno zadovoljan pristupom i metodama koje se u ovoj teretani primenjuju. Srećna okolnost je i to što se nalazi u centru naselja tako da ne gubim mnogo vremena kada obilazim lokalne kafiće. Čovek koja se bavi javnim poslom mora biti negovan, jer samo genetika nije dovoljna. I kada sam radio kao sekretarica, kao i danas, uvek sam vodio računa o svom izgledu i prepuštao se profesionalcima. Ljubav je najjači eliksir mladosti i dobrog raspoloženja i zahvaljujući tome što sam okružen ljudima koje volim i koji me vole uspevam da budem to što jesam. Izuzev kada me nešto iznervira kao danas onaj novinar. Moja vulgarna reakcija, danas na pitanje novinara je bila primerena mom obrazovanju,trenutnom. Ali kada masteriram onda će moj vokobular biti znatno drugačiji i mogu da razmišljam o mestu savetnika ili pomoćnika direktora!!
Kada je reč o modi, kako biste opisali svoj stil? Šta najviše volite da nosite?
-Najviše volim da nosim dobre cipele, poput ovih koje sad imam, one su osnov svega i zabavlja me da kombinujem vintage s nekim potpuno modernim detaljima. Volim da se igram modnim dodacima, dok sam sa garderobom veoma obazriv, jer u svetu u kojem se ja krećem nije poželjno praviti modne greške. Privatno sam „casual“ tip i često taj stil mogu da ponesem i u svom radnom okruženju, ali ne svakodnevno. Na zvaničnim promocijama uglavnom ćete me videti u crnoj kožnoj jakni i udobnim patikama, original kineskim. Privatno najviše volim da obučem farmerke, belu košulju ili print majicu. Najvažnije je da je garderoba koju nosim kvalitetna i udobna. Volim modu i volim da budem lepo obučen, ali ne i da slepo pratim modne trendove.Ipak sam ja generacija iz 90 tih.. Ono što je najvažnije kada je moda u pitanju jeste dobro raspoloženje, optimizam i da vas mogu pogledati u oči pa i kad slažem. Meni toga ne manjka i zato sam uvek u trendu.
Šta biste poručili onima koji planiraju da uđu u „vode“ Web dizajna i fb trolovanja, kao i onima koji još nisu „prelomili“ da ponude svoje usluge?
-Treba biti hrabar, ali pre svega vredan i strpljiv. Pravljenje većeg broja lažnih FB naloga je osnova svega. Preko njih možete plasirati mnoštvo „informacija“ koje vama i vašem poslodavcu odgovaraju, voditi komunikaciju sa samim sobom, prijateljima , lajkovati i komentarima podilaziti onima od kojih vam zavisi plata. Veliki problem kod ljudi generalno je to što žele sve i to žele odmah. Nemoguće je preko noći postati profesionalac, dobiti velike klijente i zarađivati mnogo novca. Proces sazrevanja nekoga kao profesionalca je dug i iziskuje puno rada u svakom poslu, a u ovom pogotovo, jer je neophodna konstantna nadogradnja znanja. Sećam se mojih početaka kao sekretarice. Tada nije bilo kompjutera sve se moralo ručno, a sada …milina. Uz Jelenka i cigaretu u toplini doma …samo izaberete Milosa Milosevica ili Milosa Radovanovića i ….ceo net je vaš. Još kada vam se pridruži kolega PRB sa svojim lažnim fb profilima, zezanje do jutra a još vam i plate na kraju meseca. Prosto uživam u svom poslu, samo da nema onih kvazi novinara iz vaše redakcije. Vama svaka čast ali onaj vaš Glavni i odgovorni urednik e njemu ću da ……bip….sve redom!!
Kako vidite mlade koji dolaze posle vas?
-Teško je danas pronaći sebe. Gledam volontere koji lutaju i nemaju put pred sobom, koji se olako prepuštaju učmalosti svakodnevnice, gube svoje vreme i energiju, volju za životom, radeći ono što ne vole, i to bez plate.To mi je potpuno neverovatno!!! Ja često umem da pričam kako sam počeo da se bavim ovim poslom, ali uvek sa naglaskom da su mi se u porodici u početku podsmevali, čak i kritikovali što toliko vremena provodim za računarom i šta ja to toliko „gledam“ i u šta ja toliko „blejim“… Iako sam se osećao neshvaćeno i sputavano, nisam mnogo obraćao pažnju na njihove pridike. Kada sam dobio prvu platu u JP Kap po kap, zaćutali su!!
Dok je čovek mlad i pun života treba da nauči da spozna sebe i ono što ga čini srećnim. Najlakše je prepustiti se svakodnevnici i ne upustiti se u proučavanje i razumevanje sebe samog. Duboko verujem da svako ima nešto za šta ga je Bog stvorio i čemu bi mogao da se posveti. Ja sam dugo tragao za svojom dugom i na kraju je našao!!
Planovi za budućnost?
-Mislim da imam jasnu sliku onoga što bi me u budućnosti učinilo srećnim. Trudim se da budem realan, istrajn i skoncentrisan, jer samo tako ću moći da realizujem plan u koji su uključeni, posao,politički marketing… Naučio sam da ne pravim dugoročne planove, kako mi se Bog ne bi nasmejao a ni komšije, zato se skoncentrišem na realizaciju kratkoročnih, jer znam da kad njih ostvarim bliži sam cilju.
Koju sliku da vam postavimo za ovaj intervju?
-Zna se koju. Ono što je današnjica i realnost i što je budućnost. Spremio sam vam specijalnu fotografiju koju sam napravio lično sa mog kompjuktera. (naslovna)
Ali zašto ova zastava, ne razumem?
– No koment!
Razgovor nije vodio:
Ernesto de la Serna
