Vrčin je, kao zaštitni znak, imao psa koji je voleo vozove. Običan mešanac Gara je 13 godina svog psećeg života proveo u stopu prateći građevinare firme „Od Karlovaca do Ogulina“ na čak četiri gradilišta stambenih zgrada, provodeći „radni dan“ na pločama i skelama, u društvu majstora. .
Kao štene, Gara se 1995. pojavio na gradilištu. Uz parče salame i činiju vode, majstori su ga prihvatili, ali je prihvatio i on njih, praveći im društvo dok zgrada nije sazidana. Kada je posao završen i majstori otišli na drugu lokaciju, Gara je krenuo za njima. Ukupno osam gradilišta je bilo Garin dom, a građevinari su mu bili porodica.
Niko ga nije vodio sa sobom, nije bio vezan, nije ostajao u blizini zgrada koje su majstori završavali, već je dolazio za njima na novo gradilište. Dok su ljudi radili svoj posao, on bi sedeo ili ležao na oplati i skelama i razmišljao, razmišljao ,razmišljao…..i smislio!!! Postaće GLAVNI SKRETNIČAR svih vozava u državi!
Mukotrpno stečeno znanje na fakultetu čiji je slogan „ Uveče prelistaš a ujutru zablistaš“ i iskustvo iz gročanske BAŠTE ,Gari je osmislio da prezentira da naše BRZE PRUGE budu još BRŽE!!!
I postao je Gari ono što je zamišljao. Postao je glavni skretničar! Međutim, njegov interesni trud i zalaganje prvi čovek države nije razumeo. Prvom čoveku je prijalo što Gara misli i na ostale štence, ali mu se nije sviđalo što najveći zalogaj ipak ostavlja sebi. Prvi čovek je nakon izvesnog vremena, teškog srca, zbog toga odlučio da skloni Garu.
Garini zemljaci zbog toga behu puno tužni. Napisaše mu pismo oproštaja:
-Kao što vidiš evo se tvoji romi sastadesmo pred tvoju kapiju da te ispratimo u penziju. Ne sećaš se vrače bre, kada si bio na fukciju, bio si bre sila, bio si bre otoritet na nas romi. Bio si bre kmet opštine i naj-laf.Malko si nas zaboravio kad si otišao s voz u onu kamenu kuću al nema veze. Nisi obraćao pažnju na nas kada si kroz selo prolazio s onaj “bmw” što te vozila ona tvoja, jebm li ga šta ti je. A mi smo stajali pored konjtenjera i mahali ti. Ne moj da si tužan što nećeš više da jedeš ti tartufi i sir od jarca tj kozu. Ne moj da si tužan ,jer će se razboliš,i opet će ti skoči šešelj u krf, pa šta ćemo mi romi ako ne daj bože. Ko će onda da slavi Bibjaku s nas? Evo mi smo skupili neku crkavicu i kupili ti kitu kuranfila. Nismo imali za više. Da si nam živ i zdrav i da s tu penziju možeš da preživiš ,ko mi s konjtejnjeri!!!
Uvideo je Gara život svojih zemljaka i na šta su ga oni tačno upozoravali. I Gara se doseti! Preko noći će organizivati UO AD SNS-a, i od ono malo para što mu ostalo, učiniće da ponovo postane predsednik ovog prestižnog preduzeća. Usput je poveo i svog slinavog prijatelja, da stvar bide ozbiljnija.
I Tako GAra ponovi bi reizabran!
Nakon ponovnog ustoličenja, Garini baštenski drugovi su zaseli u restoran kako bi proslavili dolazak svog omiljenog psa. Uz prigodan meze, bez tartufi i sir od jarca, orila se te večeri dobro poznata pesma:
Skupilo se društvo staro
slavićemo sve do zore
najbolje se kapi toče
jer ovo je tvoje večeDAN je tvoj
sve od želje gori sveća
nije važan broj
samo da je sve veća i većaJoš godina 100
nek te prati pesma naša
kap po kap
bankrotiraće BAŠTA
Ernesto da la Serna
