Врчин је, као заштитни знак, имао пса који је волео возове. Обичан мешанац Гара је 13 година свог псећег живота провео у стопу пратећи грађевинаре фирме „Од Карловаца до Огулина“ на чак четири градилишта стамбених зграда, проводећи „радни дан“ на плочама и скелама, у друштву мајстора. .
Као штене, Гара се 1995. појавио на градилишту. Уз парче саламе и чинију воде, мајстори су га прихватили, али је прихватио и он њих, правећи им друштво док зграда није сазидана. Када је посао завршен и мајстори отишли на другу локацију, Гара је кренуо за њима. Укупно осам градилишта је било Гарин дом, а грађевинари су му били породица.
Нико га није водио са собом, није био везан, није остајао у близини зграда које су мајстори завршавали, већ је долазио за њима на ново градилиште. Док су људи радили свој посао, он би седео или лежао на оплати и скелама и размишљао, размишљао ,размишљао…..и смислио!!! Постаће ГЛАВНИ СКРЕТНИЧАР свих возава у држави!
Мукотрпно стечено знање на факултету чији је слоган „ Увече прелисташ а ујутру заблисташ“ и искуство из грочанске БАШТЕ ,Гари је осмислио да презентира да наше БРЗЕ ПРУГЕ буду још БРЖЕ!!!
И постао је Гари оно што је замишљао. Постао је главни скретничар! Међутим, његов интересни труд и залагање први човек државе није разумео. Првом човеку је пријало што Гара мисли и на остале штенце, али му се није свиђало што највећи залогај ипак оставља себи. Први човек је након извесног времена, тешког срца, због тога одлучио да склони Гару.
Гарини земљаци због тога беху пуно тужни. Написаше му писмо опроштаја:
-Као што видиш ево се твоји роми састадесмо пред твоју капију да те испратимо у пензију. Не сећаш се враче бре, када си био на фукцију, био си бре сила, био си бре оторитет на нас роми. Био си бре кмет општине и нај-лаф.Малко си нас заборавио кад си отишао с воз у ону камену кућу ал нема везе. Ниси обраћао пажњу на нас када си кроз село пролазио с онај “bmw” што те возила она твоја, jебм ли га шта ти је. А ми смо стајали поред коњтењера и махали ти. Не мој да си тужан што нећеш више да једеш ти тартуфи и сир од јарца тј козу. Не мој да си тужан ,јер ће се разболиш,и опет ће ти скочи шешељ у крф, па шта ћемо ми роми ако не дај боже. Ко ће онда да слави Бибјаку с нас? Ево ми смо скупили неку цркавицу и купили ти киту куранфила. Нисмо имали за више. Да си нам жив и здрав и да с ту пензију можеш да преживиш ,ко ми с коњтејњери!!!
Увидео је Гара живот својих земљака и на шта су га они тачно упозоравали. И Гара се досети! Преко ноћи ће организивати УО АД СНС-а, и од оно мало пара што му остало, учиниће да поново постане председник овог престижног предузећа. Успут је повео и свог слинавог пријатеља, да ствар биде озбиљнија.
И Тако ГАра понови би реизабран!
Након поновног устоличења, Гарини баштенски другови су засели у ресторан како би прославили долазак свог омиљеног пса. Уз пригодан мезе, без тартуфи и сир од јарца, орила се те вечери добро позната песма:
Скупило се друштво старо
славићемо све до зоре
најбоље се капи точе
јер ово је твоје вечеДАН је твој
све од жеље гори свећа
није важан број
само да је све већа и већаЈош година 100
нек те прати песма наша
кап по кап
банкротираће БАШТА
Ернесто да ла Серна
