Predstavljen projekat obnove predstavnicima lokalne zajednice kako bi se ukazalo šta razvoj lokaliteta njima donosi, ali i kako bi se zajednički prevazišli različiti izazovi
Projekat revitalizacije i rekonstrukcije Arheološkog lokaliteta Belo brdo Vinča, koji realizuje Vlada Srbije, pod pokroviteljstvom Vlade Sjedinjenih Američkih Država kroz Ambasadorov fond za zaštitu kulturne baštine, predstavljen je juče predstavnicima lokalne zajednice. Posebna pažnja ovom prilikom posvećena je značaju razvoja lokaliteta kao kulturno-naučno-turističke destinacije za žitelje ovog dela grada.
– Projekat Ambasadorovog fonda je izuzetno važan za nas, zato što nije vezan za političke, ekonomske i bezbednosne interese, već naš način da pokažemo poštovanje prema svetskoj kulturnoj baštini. U prethodnih 20 godina smo u Srbiji podržali 12 različitih projekata, ali ovaj u Vinči nam je posebno značajan, jer je reč o najvećem ulaganju i zato što je kompleksan – rekao je Fil Bekman, savetnik za odnose sa javnošću, kulturu i obrazovanje Ambasade SAD.
Arheološko nalazište Belo brdo u Vinči jedan je od najznačajnijih lokaliteta neolitske kulture. U ovom periodu došlo je do početaka urbanog načina življenja, razvoja kreativnosti i vrhunskog umetničkog zanatstva, kao i tehnološke revolucije, odnosno pronalaska tehnike topljenja metala. Ovaj lokalitet je deo ne samo evropske već i svetske kulturne baštine zbog čega je Vlada Srbije donela odluku da krene u rešavanje problema na nalazištu i uređenje celog prostora.
– Naša vizija je da Vinča Belo brdo postane nezaobilazna stanica na kulturno-turističko-naučnoj mapi Evrope i centralni lokalitet mreže neolitskih nalazišta u Srbiji. Uz podršku Ambasade SAD u Srbiji, započeli smo izuzetno važan dijalog sa lokalnom zajednicom, kako bismo ukazali šta razvoj lokaliteta donosi pre svega njima, ali i istakli izazove i načine na koje ćemo ih prevazići– rekla je Bojana Višekruna, savetnica predsednice Vlade Srbije za kreativne industrije i nauku.
Ona je istakla da je produžen rok za izradu arhitektonsko-urbanističkog konkursa do 4. septembra kako bi se posle sanacije klizišta, 15. septembra već dobilo pobedničko rešenje.
– Paralelno radimo na proglašenju turističkog prostora. Za sada je ideja da se crvena zona i priobalje Dunava preurede već sledeće godine, a početak izgradnje Centra za posetioce sa zelenim površinama očekuje se početkom 2024. – kaže Višekruna.
Na ovom lokalitetu klizište postoji četrdesetak godina, ali se aktiviralo u poslednjih nekoliko decenija pa je i nalazište ugroženo.
– Neophodne su intervencije zbog njegove stabilizacije, kako bi se ovaj lokalitet bogat kulturnim slojevima i artefaktima iz kojih možemo da rekonstruišemo sam život Vinčanaca u doba neolita, sačuvao za naredne generacije. Prva faza sanacije, koju nam omogućavaju sredstva Ambasade SAD, obuhvata sanaciju obaloutvrde sa nizom armiranih šipova i kontrategova kako bi se zaustavilo klizanje na nalazištu – objasnio je Miroslav Kočić, izvršni menadžer projekta „Arheološko nalazište Vinča Belo brdo”.
Direktorka Golubačke tvrđave, Iskra Maksimović, govorila je o značaju lokaliteta na primeru Golupca koji je danas izuzetno razvijena turistička destinacija.
– Golubačka tvrđava danas ne bi bila to što jeste, da nismo postali turistički prostor i da nismo imali svog upravljača. Jako je bitno da Arheološko nalazište Vinča Belo brdo ima svog upravljača koga imaju samo Beogradska i Golubačka tvrđava. Posebna pažnja kod razvoja Golupca bila je posvećena saradnji sa lokalnom zajednicom, jer potrebe zajednice i upravljača nisu uvek iste. Zato je važno postojanje dijaloga i da lokalna zajednica bude uključena u sve faze razvoja projekta – rekla je Maksimovićeva.
Projekat započet prošle godine
Trogodišnji projekat „Istraživanje, zaštita i prezentacija arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči” započet je u januaru prošle godine. U njega bi trebalo da bude uloženo 364.400.000 dinara, odnosno oko 3.000 000 evra. Uređenje arheološkog nalazišta podržala je i Vlada Sjedinjenih Američkih Država kroz Ambasadorov fond za zaštitu kulturne baštine u iznosu od 475.000 dolara. Projekat i grant primenjuje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture u koordinaciji sa kabinetom predsednice vlade i nadležnim ministarstvom.
