Završena sanacija klizišta i sprečeno da deo istorije „otkliza” u Dunav. – Sledi izgradnja drenažnog sistema i uređenje priobalja
Da tlo na „Belom brdu” u Vinči krije tajne drevnih kultura među prvima je krajem 19. veka naslutio Jovan Žujović i predočio to na sastanku Srpskog geološkog društva. Prva istraživanja započeo je 1908. profesor Miloje Vasić i od tada do danas nalazište iz doba neolita istraživano je u tri navrata. Zbog važnosti „Belo brdo” je bilo jedno od prvih proglašenih arheoloških lokaliteta od posebnog značaja u Jugoslaviji. Od sedamdesetih godina prošlog veka ovo nalazište je skrajnuto, na njemu su čak krenule i da niču kuće. Na kraju je deo istorije krenuo i da klizi ka Dunavu. Pre tri godine Vlada Srbije odlučila je da ovo jedinstveno nasleđe oko 2.500 godina starije od Egipatske civilizacije spase. Završena je, kako objašnjava Ana Ilić, viša savetnica za kreativne industrije i turizam predsednice vlade, sanacija klizišta, a uskoro se očekuje izgradnja drenažnog sistema i sređivanja priobalja.
– Vinčanska kultura se prostirala na celom regionu, ali je ovo naselje „Belo brdo” bilo jedno od najvećih. Ono po čemu se Vinčanska kultura, nastala pre oko 7.000 godina, posebno izdvaja, jeste to što je u okviru nje po prvi put počelo topljenje metala. Bilo je to njihovo, ali i svetsko revolucionarno dostignuće koje je promenilo čovečanstvo. Može se reći da je to bila industrijska revolucija tog doba – priča Ilićeva.
Ona ističe da su ovoj kulturi prvi put postojala organizovana naselja, građena planski. Imali su uređene ulice i kuće koje su čak bile višespratne kao i grejanje u njima i to na više nivoa.
– Njihovi domovi su imali čak i „prozore”. Nisu to bili prozori od stakla, kako se može u prvi mah pomisliti, već su „stakla” predstavljala dobro istanjene i zategnute kože životinja. One su štitile od nepogoda, a propuštale dovoljno svetlosti. Izdvajali su se i po kulturi življenja. Bavili su se umetnošću i dizajnom, zbog čega su nama koji se bavimo kreativnim industrijama najzanimljiviji. To se jasno vidi na svakom pronađenom predmetu, od oruđa, preko činija, vaza, pa i dečjih kašičica i figurina. Sve je lepo dizajnirano i napravljeno sa puno detalja. Vidi se da im je estetika bila jako važna. Bavili su se vrlo intenzivno i trgovinom i poljoprivredom. Već tada su se hranili onako kako mi sada smatramo da je zdrava ishrana – objašnjava Ilićeva.
Za ono doba su bili veoma napredni, tako da se s razlogom o Vinčanskoj kulturi priča kao o kolevki civilizacije.
– O tome se u svetu, nažalost, ne zna dovoljno. Sada nailazimo na istoričare iz inostranstva koji tek „otkrivaju” Vinču i nije im jasno kako je jedna tako uticajna kultura toliko nepoznata svetskoj javnosti. Delimično je to i naša krivica, jer do sada najbolje nismo iskoristili ono što imamo i za arheološka istraživanja, ali i za turizam. Sada se konačno na tome radi na pravi način. Iako su istraživanja počela pre 115 godina, a „Belo brdo” je pod zaštitom od 1955. godine, u suštini se ono nije štitilo. Sedamdesetih godina prošlog veka je dopušteno da se na nalazištu zida jer je to bila vrlo pristupačna lokacija, sa izuzetnim pogledom, pa su mnogi ljudi na tom mestu gradili. U tom periodu nije bilo nikoga da ih spreči pa nije čudo što je na samom nalazištu niklo čitavo naselje. Centralni deo nalazišta je, nažalost, zbog klizišta odlazio u Dunav. Bio je na ivici da skroz sklizne u reku. Sada je, srećom, to sprečeno – objašnjava Ilićeva. Ona ističe da je u toku sanacije urađen bedem i to tako da se ne ošteti samo nalazište. Pre gradnje je urađeno više studija i zaključeno je da se šipovi ostave ispod, a ne po nalazištu kako bi se odozdo poduprlo zemljište.
– Prilikom sanacije zemljište je detaljno pregledano, a arheolozi su sve vreme nadgledali radove da na bilo koji način ne bi bilo ugroženo nalazište. O svemu su bili obavešteni i konsultanti Uneska, a u toku radova su dolazili i predstavnici organizacije „Evropa Nostra” kako bi se uverili da je sve urađeno kako treba. Bila je i komisija Ambasadorovog fonda za zaštitu kulturne baštine Sjedinjenih Američkih Država – ističe ona.
Sada su postavljeni i merni instrumenti koji prate kretnje tla.
– Trenutno smo na korak da se krene sa izgradnjom drenažnog sistema. Radi se prostorni plan posebne namene za „Belo brdo” u okviru koga je predviđena izgradnja drenažnog sistema i kolektora za prečišćavanje reke Bolečice. Sredstva za njihovu izgradnju i postavljanje izdvojiće grad i biće predviđena budžetom za sledeću godinu. Radi se i projektno-tehnička dokumentacija i počinje sređivanje priobalja. Za to je već obezbeđen budžet. Prvo će se raditi priobalje Dunava, a kasnije i reke Bolečice. To podrazumeva uklanjanje i objekata koji se nalaze na vodi ili u neposrednoj blizini brodova i sojenica. U okviru priobalja bi trebalo da se nađe šetalište, biciklističke staze, zelenilo… – ističe Ilićeva.
Na tom prostoru će ostati legalni ponton koji je već ranije obezbedio Muzej grada Beograda kako bi se nalazištu moglo prići i sa vode.
Projekat za taj prostor u rukama je arhitekata Anđele i Vladislava Karabašić. Oni su autori i projekta Vizitorskog centra.
– Nedaleko od šetališta će se nalaziti i arheo-park sa kućicama načinjenim na način kako je to građeno u neolitu. Bliže Bolečici će biti izgrađen Vizitorski centar. Reč je o laganoj konstrukciji izdignutoj iznad tla. Svi objekti će biti podignuti kako se ne bi remetilo nalazište. Na samom ulazu u ovaj prostor biće izgrađen naučnoistraživački centar – objašnjava Ilićeva.
Sada se pravi plan kako će biti prezentovana Vinčanska kultura nekada i ono što je Vinča danas, da se prikažu prošlost i sadašnjost.
– Uređenjem ovog prostora profitiraće i žitelji Vinče. Osim što će ovaj deo biti uređen i na taj način podignuta i cena kvadrata, oni će imati benefit i od turističkih poseta, a moći će u dogovoru sa opštinom i da predstave ono što smatraju da je bitno. Najverovatnije da će pored Naučnog centra biti izgrađen i jedan objekat u kome bi oni mogli predstaviti Vinču „ovog trenutka”. Ali to je na opštini i građanima da se dogovore.
Kraj izgradnje Vizitorskog centra i Naučnog centra planiran je za 2025. godinu – napominje Ilićeva.
Projekat je sa radom započeo na inicijativu predsednice Vlade Ane Brnabić i tima Nacionalne platforme „Srbija stvara”. U njemu učestvuju Republički zavod za zaštitu spomenika, Ministarstvo kulture, Ambasadorov fond Sjedinjenih Američkih Država, grad Beograd i opština Grocka.
Cena sanacije:
– Sanacija klizišta koštala je oko milion i dvesta hiljada evra. Od tog dela oko četiristo trideset i četiri hiljade evra obezbedio je Ambasadorov fond, a ostalo naša vlada.
– Za izgradnju Vizitorskog i Naučnog centra država izdvaja milijardu sto četrdeset i pet miliona i trista hiljada dinara.
– Procenjeno je da grad za radove u vezi sa drenažnim sistemom treba da izdvoji sto sedamdeset miliona dinara.
Civilizacija šestog i petog milenijuma
Istraživanja lokaliteta Vinča „Belo Brdo” traju od 1908. godine, i u toku više od jednog veka istraživanja ovaj lokalitet vinčanske kulture je pružio pregršt informacija i neprocenjivih artefakata za razumevanje neolitskog perioda.
– Pored „Hajd vaze”, „Vidovdanke”, „Dame Vinče”, koji su samo neki od najznačajnijih artefakata kulturnog nasleđa neolitskog perioda u Srbiji, najznačajniji doprinos koji je „Belo Brdo” dalo je spoznaja o cvetanju jedne blistave civilizacije tokom šestog i petog milenijuma pre nove ere. Na prostoru Vinče se arheološkim iskopavanjima ukazao jedan pravi grad trgovaca, zanatlija, inovatora, gde je cvetala razmena ideja, kreativnosti, ali i dobara. Još tokom prvih iskopavanja profesora Miloja Vasića, primećeni su ostaci pripremljene rude žive – cinabarita, koja je korišćena kao pigment u toku neolita, kao i perle od malahita, rude bakra, što je već tada davalo indicije o metalurgiji – rekao je dr Miroslav Kočić, izvršni menadžer projekta „Vinča”.
foto Budući izgled arheološkog lokaliteta (Foto Nacionalna platforma „Srbija stvara”)
Branka Vasiljević Politika
