– Najveći deo nelegalnih objekata je još osamdesetih godina eksproprisan, ali uprkos tome ljudi su ostali da žive u njima, pa su ih čak i proširili, izidali vidikovce, postavili pontone… Nadam se da će vlasnici ipak shvatiti značaj ovog lokaliteta i da će pre intervencije nadležnih ukloniti objekte. Problem nama sada predstavlja sedam legalno izgrađenih objekata. U toku su razgovori da vidimo kako da to rešimo jer su planirana istraživanja na tom lokalitetu. Stručnjaci Zavoda za veštačenje već su na terenu i utvrđuju cene – kaže Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda.
Kada je reč o nelegalnim objektima, Medakovićeva ističe da su nadležni već reagovali. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je više rešenja za uklanjanje.
Ovih dana baš na jednom delu parcele gde je donedavno bio nelegalno podignuti vidikovac, koji je na kraju, posle više meseci nadmudrivanja s nadležnima, sam vlasnik uklonio, počela su sondažna iskopavanja.
– Na tom mestu su još prošle godine otkriveni ostaci većeg broja ljudskih skeleta i objekata ali iz srednjeg veka. Sada se ta arheološka istraživanja nastavljaju. Prema prvim procenama reč je o ljudima koje je izgleda pokosila neka bolest. Ono što je zanimljivo jeste da su sahranjivani u dvorištima kuća, a ne na grobljima. U neolitu to recimo nije bilo uobičajeno jer su oni za svoje mrtve imali posebno izdvojena mesta – objašnjava Medakovićeva.
Ovaj lokalitet pre nekoliko dana obišli su predstavci frankofonih zemalja na čelu s predsednikom Amrom Alguvejlijem, ambasadorom Egipta u Srbiji.
Sto dvadeset osam godina od prvih istraživanja
Prvi pomeni Vinče potiču iz 1893. godine, sa sastanka Srpskog geološkog društva, gde je Jovan Žujović skrenuo pažnju na nju. Sistematska iskopavanja usledila su posle 1897. godine, a detaljno ih je radio još 1908. godine prof. Miloje Vasić, prvi školovani srpski arheolog. Prekidana zbog ratova i kriza, istraživanja su sedamdesetih godina obnovili članovi odbora formiranog u SANU, a ona i dan-danas traju.
