Možete li da zamislite da na Kosančićevom vencu neko vrti dva bika i prase na ražnju? Verovatno ne. Međutim, sledeća priča vodi nas u gročansku čaršiju koja ima gotovo isti nivo zaštite kao i pomenuti deo centra Beograda. Tamo se 30. decembra desilo upravo to i to u organizaciji same opštine Grocka. Šta je sporno? Mnogo toga.
„Sama ta njihova manifestacija ili događaj i vašarska atmosfera nije za centar Grocke. A da ne pričamo – njihovi šatori, obezbeđenje… i da su funkcioneri bili odvojeni od građana. Na kraju su upozorili građane da se ne otimaju za meso, da će biti za sve. Dakle, stvorili su jednu jako ružnu sliku o građanima Grocke“, kaže Slobodan Simić.
Lokalni novinari kažu da je sporno i to što je jedna opština koja živi od poljoprivrede u budžetu za 2023. godinu za tu oblast namenila svega pola miliona dinara, dok su procene da je za novogodišnji vašar, na primer, dala duplo više novca. Ali, nije ovo jedina sporna stvar.
U centru Grocke 30. decembra 2022, u zaštićenoj kulturnoj zoni, u vreme Božićnog posta pekli su se bikovi i prase. Na prvi pogled vašar, na drugi – stranački skup SNS-a. Organizator – opština Grocka. „Kad ste vlast, možete sve“, kažu lokalni novinari.
„To je zaštićeno kulturno dobro. Da bi radili bilo šta ovde, vama trebaju raznorazne dozvole, između ostalog i dozvola Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Desetak metara pre ovih bikova bili su postavljeni štandove Srpske napredne stranke. Taj narod koji je došao organizovao je prvo išao do štanda SNS kako bi zadužili po jednu torbu, i onda su dolazili i stajali u redu kako bi im podelili pljeskavicu sa mesom od bika“, navodi Željko Matorčević iz ŽigInfo.
Da li je dopušteno (ili primereno) da se u delu grada koji je zaštićena kulturno-istorijska celina pravi jedan takav događaj – to pitanje uputili smo sekretarijatu za informisanje sa molbom da nas spoje sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Odgovor, pogađate – nikad nije stigao.
Isto tako, našem sagovorniku nikada nije stigao ni odgovor na upit za informaciju od javnog zanačaja o tome koliko je plaćeno održavanje ove manifestacije. Jedino je poznato da su bikovi plaćeni 300.000 dinara.
„Plašim se da je sve ovo što je organizovano tog 30. uveče koštalo barem 10.000 evra. Ako ne i više“, kaže Matorčević.
Za bikove 300.000, za razvoj poljoprivrede u opštini 500.000
I to ne bi bio nikakav problem ako isključimo činjenicu da je u jednoj opštini koja je nekada važila za poljoprivrednog giganta za razvoj te privredne grane budžetom opštine za celu sledeću godinu opredeljeno svega 500.000 dinara. Dakle – više nego duplo manje nego za novogodišnji vašar.
„Da li je moguće da vi za poljoprivrednu opštinu kao što je Grocka odvojite samo 500.000 dinara? Nažalost, vidite da je moguće. Jednostavno, ovde sve tone. Sela se polako gase, što se tiče stočarstva – nekad smo imali i krave i bikove i sve… Danas ih nema, ne znam gde su uopšte našli ove bikove. Nema danas poljoprivrede. Ako odete u južni deo opštine – Živkovac, Umčari, Dražanj… Svi su imali krave, imali su svinje… Sada nema ništa više. Sada svi putuju u grad da rade. Nema, upropastili su sve što se tiče poljoprivrede“, navodi Nenad Panić, poljoprivrednik iz Grocke.
Penzioner: Faktički jedva funkcionišem
Sa manjkom novca u slamarici suočava se i oko 17.000 gročanskih penzionera. Zato je opština smislila rešenje i za to. Kilogram brašna, kilogram šećera, flaša ulja, kesa testenine, pašteta, konzerva sardina, mesni narezak, dve kokošje supe, griz, kesa pasulja, kesa začina za jela s povrćem, vitamin C i kesa pirinča – namirnice za otprilike pola meseca skromne ishrane, za jednu osobu našle su se u paketu pomoći koje je penzionerima u novembru, od vrata do vrata, lično nosio predsednik opštine. Kampanja u punom jeku, samo što nema izbora. Penzionerima pomoć znači, ali ne puno, kaže jedan osamdesetogodišnji Gročanac.
N1: Jel Vam znači ta pomoć?
Miodrag Pavlović, penzioner: Pa kako ne… Faktički jedva funkcionišem. Evo možemo da odemo u pekaru tu gore gde staje autobus za Beograd. Tu sam danas uzeo hleb na kredit.
N1: Da li često uzimate hleb na kredit?
Popović: Često… Penziju nemam, imam socijalnu pomoć koju su mi ukinuli, a šestog avgusta su me na prevaru izbacili iz doma.
N1: Od čega živite?
Popović: Idem, radim kod jednog dečka, odvijam, zavijam šrafove. Montiram tanjirače, drljače i alatke.
„Zar treba neko ljudima koji su u penziji i odradili pošteno svoj radni vek da daju pola kilograma pirinča, neku paštetu… On tu mizeriju treba da ima da kupi. To su neke osnovne namernice koje ljudima trebaju da bi živeli, preživeli… Nisu oni njima dali ništa skupo, oni treba njima da daju novac da oni mogu iole pristojno da žive“, navodi Slobodan Simić, amdinistrator Fejsbuk grupe Gročanske vesti.
N1: Kada tako posmatramo stvari – kako se živi u Grockoj?
„Veoma loše. U stvari podeljeno. Njihovi žive lepo pošto su uglavnom zaposleni u nekim državnim firmama, ili nekim izmišljenim firmama koje se bave obezbeđenjem. Dok nama koji smo protiv njih teško ima pristupa bilo čemu“, navodi.
Na kraju priče, vraćamo se na njen početak. Volovi i prase su pojedeni, a građanima ostaju nade da će se nešto možda promeniti sa dolaskom srpske Nove godine. Nadamo se i mi da će se prometiti barem odnos prema novinarima, jer niti iz opštine Grocka, niti iz centra za kulturu čija je direktorka, koja je na odmoru, prisustvovala ovoj manifestaciji, poziv za iskreni razgovor i snimanje nisu uzeli ni u razmatranje.
