Đurđevdan, praznik proleća i buđenja prirode, u Srbiji je oduvek bio prožet bogatom tradicijom i običajima koji se prepliću sa verovanjima i nadanjima. I dok se mnogi od tih običaja polako zaboravljaju u vrtlogu modernog života, u selu Dražanj nadomak Grocke, duh prošlosti zaiskri svake godine u osvit Đurđevdana, doduše, ovoga puta, na nešto izmenjen način.
Jedan od pomalo zaboravljenih, ali živopisnih običaja vezanih za Đurđevdan, posebno u krajevima gde su se nekada negovale provere „spremnosti“ mladića za ženidbu, jeste i takozvano „skidanje kapija“. Ovaj običaj podrazumeva da mladići u noći uoči Đurđevdana obilaze kuće devojaka za udaju i na simboličan način, skidanjem kapije ili ostavljanjem nekog drugog „znaka“, pokazuju svoje interesovanje. Kapija, kao simbol ulaska u domaćinstvo i nagoveštaj novog doma, u ovom kontekstu dobija posebno značenje. Često su se na kapije devojaka stavljali i venci od đurđevdanskog cveća, dodatno naglašavajući spremnost devojke za ulazak u bračne vode.
Ovogodišnji Đurđevdan u Dražnju doneo je zanimljiv obrt ovom običaju. Naime, neko (ili više njih) se upustio u „skidanje kapija“ sa venacima ispred kuća devojaka za udaju. Ipak, u duhu neobične humanosti, umesto da kapije odnesu daleko i time možda izazovu neprilike vlasnicima, sve „skinute“ kapije su uredno ostavljene u centru sela. Prizor kapija naslaganih jedna na drugu u centru Dražnja, osvanuo je meštanima kao svojevrsna Đurđevdanska „instalacija“.
Fotografije zabeležene tog jutra svedoče o ovom neobičnom događaju. Naslagane kapije, neke još uvek okićene po kojim zaostalim đurđevdanskim vencem, čekale su svoje vlasnike. I zaista, tokom prepodneva, meštani čije su kapije osvanule u centru sela, dolazili su da preuzmu svoju imovinu. Nije poznato ko stoji iza ovog čina, da li je to bio nestašluk, pokušaj oživljavanja zaboravljenog običaja na nov način, ili jednostavno želja da se unese malo vedrine i neizvesnosti uoči praznika. Bilo kako bilo, ovaj događaj je svakako podstakao priču i sećanja na nekadašnje Đurđevdanske običaje.
I dok „skidanje kapija“ u klasičnom obliku možda polako iščezava, primer iz Dražnja pokazuje da tradicija pronalazi nove načine da živi i da se prilagodi vremenu. Možda ovaj „humani“ pristup skidanju kapija postane novi običaj u Dražnju – svojevrsna javna „objava“ devojaka za udaju, bez opterećivanja vlasnika troškovima vraćanja. U svakom slučaju, priča o Đurđevdanskim kapijama iz Dražnja podseća nas na bogatstvo naše etnografske baštine i na to kako se običaji, iako nekada izmenjeni, i dalje provlače kroz niti svakodnevice, čineći je zanimljivijom i nepredvidivijom.
EŽI
Fotografije: Aleksandar Matorčević
