FK Vinča posećujući arheološko nalazište predstavlja novu priču o „Ljudima Vinče“:
U doba Neolita, svi putevi su vodili u Vinču, 5000 godina pre nego što su počeli da vode u Rim.
Rođen na planini poslednjeg dana leta, na Malu Gospojinu, 21.09.1960. u blizini Prijepolja.
Dolazi u Vinču 01.02.1983. godine, na tri meseca radi spremanja ispita, da bi se to pretvorilo u trideset godina i dalje.
Naš današnji domaćin je Dragan Janković Lepi, kustos areheološkog nalazišta Vinča, pri muzeju grada Beograda, na lokalitetu Belo Brdo.
Studirao je filozofski fakultet, smer arheologija.
Domaćin lokaliteta Vinča postaje 1983. godine, a zvanično zaposlenje dobija 1993. godine i od tada je kustos muzeja.
Od dolaska u Vinču živi na samom nalazištu, gde su se i odigrali svi bitniji događaji u njegovom dosadašnjem životu.
Već 30 godina, Lepi se brine o nalazištu i dočekuje domaće i inostrane posetioce.
Od 1990. do 2000. njegovu pažnju privlači i zanimanje alasa i ribarenje na samom Dunavu, koji se nalazi u neposrednoj blizini arheološkog nalazišta Vinča.
Postoji momenat kada čovek usvaja Dunav, a postoji i momenat kada Dunav usvoji čoveka.
Lepi je morao vrlo brzo da nauči neke stvari. Odao nam je tajnu signala Dunava, kada se na Dunavu pojavi žuta boja od svetlosti, to je znak da za 30 minuta počinje oluja, gde sama reka upozori čoveka da za određeno vreme ode na bezbedno mesto.
U godinama ribarenja, bio je i učesnik završnih manifestacija Gročanskih Svečanosti iz dela kuvanja riblje čorbe.
Nastupao je pod imenom „Arheološko nalazište i Bora“.
Bora Jarić je fantastični gitarista, koji je godinama sa Lepim kuvao dobre riblje čorbe i pravio ugođaj ljudima koji su dolazili u posetu nalazištu.
Na završnim svečanostima u Grockoj 1999. godine, osvojili su nagradu „Zlatni kotlić Dunava“.
Alasi Vinče čuvaju riblji fond, za razliku od ribokradica.
Da je više alasa, bilo bi više čuvara.
Lepi nam je ispričao i delić priče o Miloju Vasiću i njegovim iskopavanjima.
Zahvaljujući Vasiću svet danas zna za Vinču, više nego mi sami.
Miloje Vasić počinje iskopavanja Vinče 1908. godine i sve svoje iskopine objavljuje u svetski poznatim časopisima i zahvaljujući njemu svet saznaje za Vinču.
Iskopavanja su sa prekidima zbog ratova trajala, od 1908. do rođenja našeg fudbalskog kluba Vinča 1934. godine.
Vinča je jedno od retkih naselja u svetu, gde je kontinuitet življenja 7 500 godina i to je sve upakovano u 10,5 metara arheoloških naslaga.
Živelo se u metalno doba, bakarno doba, bronzano doba, gvozdeno doba, rimsko doba, srednjem veku, a živi se i dan danas.
Naša Vinča je postala prvi evropski grad, kada nijedna sadašnja evropska metropola to nije bila.
Kao što je Troja zaštitni znak bronzanog doba Evrope, tako je Vinča zaštitni znak Neolita Evrope.
Dolazimo do priče o budnim očima vinčanskih figurina, gde Lepi otkriva još jedan svoj talenat.
Na poljovoprivrednom fakultetu u Zemunu, 2008. godine dobija sertifikat o završenom kursu obuke za proizvođače voćnih rakija.
Proizvodio je rakije od višnje, kruške i kajsije, pod nazivom „Vinčana“.
Učesnik je mnogobrojnih manifestacija proizvođača voćnih rakija i dobitnik 4 zlatne medalje na međunarodnom Novosadskom sajmu.
Dobitnik je dve zlatne medalje za višnju, jedne za kajsiju i jedne velike zlatne medalje za rakiju od kajsije.
Među svetskim arheolozima, Vinča ubrzo postaje poznata po sjajnoj rakiji našeg domaćina.
Lepi je pakovao svoj zlatni napitak u flaše verodostojne vremenu Neolita.
Zatvarači same flaše su imali velike oči, jer je u vinčanskoj kulturi to bio simbol budnosti i brižnosti.
Ljudi Vinče iz vremena Neolita su bili jako odgovorni i zato su insistirali na budnosti.
„Budan je onaj ko je odgovoran“ – reče Dragan Janković.
„Prema porodici, zajednici, ali i prirodi. Moramo biti stalno budni i odgovorni da bismo bili uspešni.“ – kaže Lepi.
Sedeli smo i pričali do dugo u noć, o anegdotama sa Belog Brda.
Lepi nam je ispričao priču o deda Panti Uroševiću, poznatijem kao Čeprkalo, koji je čeprkao po lokalitetu Vinče, nalazivši razne predmete i peške ih odnosio od Vinče u Muzej Grada Beograda. Panta Urošević je predak generalnog sekretara našeg fudbalskog kluba Vlade Uroševića.
U samo svitanje dolazimo i do jedne jako interesantne priče o gospođi iz Holandije.
Jednog oktobarskog dana 2015. godine, stigao je mejl na adresu našeg domaćina sa pitanjem da li se može prići nalazištu u invalidskim kolicima.
Odgovor Lepog je bio negativan, što je naša surova realnost.
Gospođa je rekla da će ipak ostvariti svoj san i posetiti Vinču uz pratnju dva gospodina koja će je izneti do muzeja.
Posle nepunih 24 sata, gospođa je letom iz Amsterdama došla do našeg Beograda, a sa aerodroma, uz pratnju momaka pomagača, vrlo brzo je došla i do našeg nalazišta.
Pričom o gospođi iz Holandije želimo da prikažemo koliko ljubavi i entuzijazma prema Vinči postoji i u dalekom svetu.
Dragan Janković Vas očekuje na svom radnom mestu od 01.04. do 01.11. svakim danom osim ponedeljkom, sa sledećim radnim vremenom:
Ponedeljak – slobodan dan
Utorak – 10-16 časova
Sreda – 10-16 časova
Četvrtak – 12-18 časova
Petak – 10-16 časova
Subota – 10-18 časova
Nedelja – 10-18 časova
Cena ulaznice je 200 dinara, a za povlašćene kategorije i grupne posete 100 dinara.
Marketing tim fudbalskog kluba Vinča poziva sve Vas da posetite muzej u Vinči i saslušate neverovatne priče Dragana Jankovića Lepog.
