Tačno godinu dana nakon što je na Gročanski kej, ponos ove varoši na Dunavu, dovučen prvi splav i time započela agonija građana, slika je danas još sumornija. Ne jedan, već tri splava sada zaklanjaju pogled na reku, a među njima se, kao simbol poraza zdrave pameti i vladavine prava, ponovo nalazi i onaj prvi, najbučnije najavljivani i navodno proterani – splav „Lukas“.
Ovaj povratak, međutim, nije samo čin inata, već i bahatosti. Prilikom današnjeg obilaska terena, uverili smo se da je splav „Lukas“ sada uredno priključen na elektro mrežu, čime se šalje jasna poruka: došli smo da ostanemo, i niko nam ništa ne može.
Podsetimo, pre godinu dana dolazak prvog splava izazvao je buru negodovanja. Portal Žig info je kroz seriju tekstova detaljno pratio kako je ova grdosija naružila jedan od najlepših delova Grocke. Bilo je obećanja, najava uklanjanja i medijskih predstava tadašnjeg i sadašnjeg predsednika opštine Grocka, dr Saše Čaprića, koji je uveravao javnost da će kej biti oslobođen.
Kao što vidimo danas, ta obećanja su bila samo farsa.
Slika sa terena je danas poraznija nego ikad. Tri ogromna objekta, poput metalnih nakaza, štrče sa obale, skrivajući Dunav od očiju onih kojima ta obala pripada – Gročana. „Šetala sam po Gročanskom keju i ništa nisam videla od splavova, a zatim se zamalo i ne uguši“, napisala je jedna sugrađanka u autorskom tekstu, opisujući ne samo vizuelno već i ekološko nasilje koje se sprovodi.
A da bi se to nasilje nesmetano odvijalo, tu je i službeno obezbeđenje. Jedno vozilo komunalne milicije i dalje danonočno stražari pored privatnih splavova. Postavlja se logično i bolno pitanje koje su građani već postavljali: koga i šta čuva milicija plaćena novcem svih građana? Da li čuva javni red ili privatni biznis koji taj isti red narušava? Odgovor nadležnih, naravno, izostaje.
Najveći apsurd leži u činjenici da je političko rukovodstvo opštine, na čelu sa predsednikom dr Sašom Čaprićem, ostalo nepromenjeno. Isti ljudi koji su pre godinu dana ili ćutali ili davali lažna obećanja, i danas sede u svojim foteljama. U bilo kojoj uređenoj zajednici gde postoji zrno političke i moralne odgovornosti, ovakav šamar javnosti bio bi razlog za neopozivu ostavku. U Grockoj, to je izgleda samo još jedna potvrda da je vlast sama sebi svrha.
Ovo nije samo priča o tri splava. Ovo je metafora propadanja Grocke, slika sistema u kojem je bahatost jača od zakona, interes pojedinca važniji od javnog dobra, a reč vlasti bezvredna. Gročani su, čini se, već oguglali na osionost i bezobrazluk, prihvatajući ove čelične grdosije kao novu, nametnutu realnost.
Dok splavovi zaklanjaju pogled na Dunav, građanima Grocke postaje sve jasnije da je pogled vlasti na njihove potrebe odavno zaklonjen interesima moćnika. Jer gde obraz prestaje, bahatost počinje.
Za Žig info:
Željko Matorčević
