Foto-vesti iz kabineta predsednika GO Grocka otkrivaju potresnu istinu: građani se primaju u uslovima koji bi se mogli opisati kao „autentični minimalizam“ ili, manje eufemistički, kao jasan pokazatelj stanja opštinske kase.
Slike koje je ponosno objavila Info služba GO Grocka, a koje prikazuju susret predsednika opštine dr Saše Čaprića sa građanima, umesto uobičajene slike modernih kancelarija i udobnih fotelja na kakve smo navikli kada je reč o lokalnoj samoupravi (ili bar onome čemu težimo), prikazuju nešto sasvim drugo. U prvi plan upadaju – fotelje. Ali ne bilo kakve.
Ove fotelje, čini se, preživele su ratove, inflacije, tranzicije i bezbrojne sastanke. Vidno istrošene, na mestima i pocepane, one zrače nekom vrstom istorijskog patine, iako je verovatnije da je u pitanju samo patina zuba vremena i nedostatka sredstava za održavanje ili, ne daj Bože, zamenu. Sedeći na njima, građani i opštinski službenici dele ne samo prostor, već i iskustvo. Iskustvo sedenja na komadu nameštaja koji govori više od hiljadu reči o (ne)mogućnostima opštine.
Dok predsednik Čaprić marljivo sluša probleme svojih sugrađana, postavlja se pitanje: da li im je udobnost tokom iznošenja tih problema uopšte bitna? Ili je poenta u tome da se kroz spartanske uslove prijema odmah shvati ozbiljnost situacije? Možda je ovo suptilna poruka građanima da opština deli njihovu sudbinu – nema se, može se bez novog nameštaja.
Ovaj prizor otvara mnoga pitanja. Ako opština Grocka nema novca da zameni pocepane fotelje u kabinetu predsednika, koje predstavljaju lice institucije, kakva je tek situacija sa većim infrastrukturnim projektima, ulaganjima u škole, puteve, domove zdravlja? Da li su i oni u sličnom stanju kao pomenute fotelje – na izmaku snaga, krpljeni i jedva funkcionalni?
Možda je ovo novi trend u lokalnoj samoupravi – „budžetska transparentnost na delu“. Umesto komplikovanih finansijskih izveštaja, dovoljno je pogledati nameštaj u opštinskim prostorijama i sve je jasno. Nema se za fotelje, znači nema se ni za šta drugo.
Dok čekamo sledeći prijem građana i nadamo se da će bar neke od fotelja biti zakrpljene (ili možda presvučene, ako budžet dozvoli taj ekstravagantni izdatak), ostaje nam da se divimo otpornosti nameštaja i, još više, otpornosti građana koji u ovakvim uslovima traže rešenja za svoje probleme.
U međuvremenu, možda bi opština mogla da razmisli o donaciji nekog salona nameštaja. U zamenu za reklamu, naravno. „Ovde sede građani Grocke – i dalje na starim foteljama, čekajući bolje dane (i novi nameštaj)“. Zvuči kao slogan koji „prodaje“ realnost.
Šalu na stranu, fotografije iz kabineta predsednika GO Grocka jesu više od običnog prikaza prijema građana. One su svojevrsna metafora stanja u kome se opština nalazi. A ako je suditi po foteljama, to stanje nije ružičasto. Nadajmo se samo da problemi građana neće ostati „istrošeni“ i „pocepani“ kao nameštaj na kome ih iznose.
Za Žig info:
Željko Matorčević
Fotografije: Info služba GO Grocka
