Grocka apsolutni rekorder u prestonici po broju čelnika koji su se od 2000. menjali kao na filmskoj traci. U fotelji sedeli demokrate, socijalisti, radikali, naprednjaci, članovi udruženja građana
GROCKA je apsolutni rekorder na teritoriji prestonice po broju predsednika opština. Za 15 godina opštinski parlament birao je čak 11 lokalnih lidera. Od 2000. do 2016. bilo je perioda kada je fotelja prvog čoveka bila upražnjena, ali i kada su na ovoj funkciji istovremeno bila dvojica! Na vlasti su bile sve partije i koalicije, svako je mogao sa svakim.
Posle petooktobarske revolucije na čelo opštine kraj Dunava došla je Vesna Ivić (DS). Raspadom DOS-a, krajem 2002. formirala se nova većina koju su činili DSS, SPO, SDP, SPS, SRS i JUL. Šest meseci se pregovaralo, da bi u decembru 2002. Sava Starčević (SPO) postao predsednik. Međutim, posle samo četiri meseca, DS menja Starčevića, praveći tada nezamislivu koaliciju sa socijalistima. Predsednik postaje Vladan Zarić, koga su demokrate kasnije isključile iz stranke!
Septembra 2004. održani su izbori, ali vlast nikako nije mogla da se sklopi. Tek u decembru stvorena je koalicija DS, DSS, SPO, PSS i SDP, a predsednik opštine postao je Blažo Stojanović, predvodnik grupe građana. Ni ova vlast nije bila dugog veka, pa je u fotelju 2005. seo radikal Dragoljub Simonović, da bi krajem iste godine Blažo Stojanović uzvratio udarac i vratio se na mesto prvog čoveka Grocke u koaliciji sa SPS, DSS, SPO, SDP, GG „Zarić“ i GG „Barac“.
Na leto 2007. Stojanovića napuštaju socijalisti i DSS, pa on nove partnere nalazi u SRS i PSS. U decembru je ovu koaliciju napustio Aleksandar Ristić pošto je iz PSS prešao u G17 plus. Tada počinje i dvovlašće, jer se različito tumačilo kojoj stranci pripada ključni Ristićev mandat, pa su oba tabora imala 18 odbornika. Tako je Grocka sve do maja 2008. imala dvojicu vodećih funkcionera.
Do 2012. na čelu opštine smenjivali su se Zoran Jovanović (DSS), Radovan Todorović (SRS), Milan Janković (SPS), da bi posle izbora 2012. po drugi put predsednik postao Dragoljub Simonović, ovoga puta kao član SNS. Posle samo šest meseci, prešao je na mesto direktora „Železnica Srbije“. Nasledio ga je Zoran Markov (SNS), koji se tu zadržava do juna 2014, da bi tada bio ustoličen njegov partijski kolega Stefan Dilberović.
MIRNO U CENTRU
U četiri izborna ciklusa od 2000. godine, u centralnim gradskim opštinama nije bilo velikih potresa. U proseku, vladala su po trojica predsednika. Najduži staž imala je Mirjana Božidarević (DS), koja se na čelu Starog grada zadržala čak tri mandata.
BARAJEVO KREĆE STOPAMA GROCKE
U poslednjoj deceniji, Barajevo je promenilo četiri predsednika. Radeta Stevanovića (tada DSS) je nasledila Branka Savić (DS) koja je „drmala“ oko devet godina. Lane su naprednjaci preuzeli vlast i postavili Velibora Novićevića, da bi ga posle tri meseca smenio partijski kolega Saša Kostić (SNS ga izbacio, on prešao u DSS).
TITO IZ SOPOTA I dok se u Grockoj predsednici smenjuju u proseku na svakih 14 meseci, u Sopotu čelno mesto drži Živorad Žika Milosavljević već više od dve i po decenije. I ne namerava da se povuče, pošto je nedavno sa svojim udruženjem građana prešao u SNS.
M. T. KOVAČEVIĆ Novosti
