Redakciji portala Žig info javilo se sinoć više radnika jednog javnog preduzeća sa teritorije opštine Grocka, sa željom da, kako kažu, „olakšaju dušu“ i ispričaju šta su doživeli tokom jučerašnjeg dana. Iz opravdanog straha za svoju egzistenciju, insistirali su na anonimnosti, ali i na tome da njihova priča dopre do javnosti.
Jučerašnji dan u Beogradu obeležila su dva skupa ispred Skupštine Srbije. Jedan, „spontani“, kako je najavljen, u organizaciji vladajuće stranke, za doček pešaka sa Kosova koji daju podršku predsedniku Vučiću. Nasuprot njima, i pored njih, danima traje protest podrške Dijani Hrka, majci koja štrajkuje glađu tražeći pravdu za svog nastradalog sina i 15 drugih žrtava tragedije u Novom Sadu.
Upravo ta činjenica bila je okidač za gorčinu i poniženje koje su, kako tvrde, radnici iz Grocke juče doživeli.
„Predsedniku bi bilo drago da nas vidi“
Priča počinje pozivom koji se ne odbija.
„Zvao nas je lično direktor“, počinje ispovest jedan od radnika (ime poznato redakciji). „Kao, da nas zamoli da idemo za Beograd posle radnog vremena, negde oko pola četiri. Onda je usledilo ono zbog čega se ledi krv u žilama.“
Kako nam prenose, rečeno im je da bi „predsedniku Vučiću bilo drago da nas tamo vidi“, ali i da će se „imati u vidu i oni koji su bili tamo, kao i oni što nisu bili“.
„Dozvoljeno je da ostanu samo oni koji baš moraju da dežuraju. Ostali – pravac autobus“, pričaju nam.
Za njihovo javno preduzeće bio je organizovan jedan autobus. Kažu, nije bio baš pun. Parkirali su se, kao i mnogi drugi, kod stare Železničke stanice. Odatle je grupa trebalo da se uputi ka „Ćacilendu“, kako se u javnosti već prozvao prostor gde se održavao skup vladajuće stranke.
Gorčina, strah i bekstvo kod Terazija
Ono što je počelo kao ucena i primoravanje, pretvorilo se u nešto mnogo mračnije kako su se približavali centru.
„Kako smo se približavali ‘Ćacilendu’, imali smo sve veću gorčinu koja nam je obuzimala celo telo“, pričaju radnici. Nije to bio samo osećaj poniženja; ubrzo se pojavio i strah.
„Videli smo i više desetina ljudi koji su bili pod kapuljačama. Da li su nas oni čuvali ili plašili, ne znam, ali znam da smo se uplašili. Iskreno, izgledali su kao batinaši.“
To je bio prelomni trenutak. Dok su se kretali ka Terazijama, grupa radnika iz Grocke donela je odluku.
„Kod Terazija smo uspeli da se izdvojimo iz grupe. Samo smo skrenuli i otišli. Vratili smo se nazad javnim prevozom, svako svojoj kući. Nismo mogli da budemo deo toga“, gotovo u dahu govore.
Znakovito je, dodaju, i to što je direktor njihovog preduzeća išao sa njima u autobusu do Beograda, ali su, kako kažu, „svi znali da se on neće vratiti tim istim autobusom“.
„Kasnije smo čuli da se autobus vratio u Grocku potpuno prazan. Ljudi nisu hteli da prisustvuju takvom događaju, ali su bili primorani da krenu. Svako se snašao kako je znao i pobegao.“
„Stid nas je što smo uopšte krenuli“
Tokom razgovora sa ovim ljudima, osećaj koji dominira nije bes, već duboka gorčina, opravdani strah i, iznad svega, stid.
„Osećamo se poniženo. Naterali su nas da idemo na skup protiv majke koja je izgubila dete!“, jasno su nam rekli, misleći na Dijanu Hrka, koja je na samo par desetina metara dalje štrajkovala glađu.
Strah od gubitka posla, prisustvo maskiranih ljudi ili jednostavno saznanje da učestvuju u nečemu duboko nemoralnom – šta god da je bio glavni motiv, nateralo ih je na povlačenje. Ipak, činjenica da su odlučili da javno progovore za naš portal, makar i anonimno, govori da je jučerašnji skup bio kap koja je prelila čašu.
„Stid nas je“, kažu za kraj. „Stid nas je da pogledamo mnoge ljude u oči zbog samog odlaska do Beograda.“
Svoje iskupljenje vide u tome što nisu stigli do „Ćacilenda“, što su se odmah vratili kući. Iskupljenje vide i u ovoj ispovesti.
Jer, kako naš narod kaže: „Što se grbo rodi, vreme ne ispravi.“ A jučerašnji skup je, za ove ljude, od samog početka bio upravo to – grbav.
Za Žig info:
Željko Matorčević
Naslovna: Ilustracija- Žig info/ veštačka inteligencija
