Укључивање деце у политичке активности и њихово медијско приказивање представља изузетно осетљиву тему која лако може прећи границу промоције у потенцијалну злоупотребу.
Иако Србија још увек нема јединствен, свеобухватан Закон о правима детета, постојећи правни оквир јасно налаже заштиту најбољег интереса детета, укључујући и њихово право на приватност. Међутим, пракса често показује недоследности, што отвара питања о стварној примени закона и етичким стандардима, посебно када су у питању јавне институције.
Законски Оквир: Заштита Деце је Императив
Права деце у Србији штите се кроз више закона:
- Устав Републике Србије гарантује посебну заштиту породице и деце.
- Породични закон истиче начело „најбољег интереса детета“ као водеће у свим активностима које се тичу деце (Члан 6) и обавезује државу да их штити од занемаривања, злостављања и експлоатације. Такође, прописује да родитељи родитељско право врше заједнички.
- Закон о заштити података о личности штити личне податке, укључујући и фотографије, и прописује да је за обраду података малолетника неопходан пристанак родитеља или старатеља. Надзор над применом овог закона врши Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
- Кривични законик (Члан 145) предвиђа новчану казну или затвор до две године за неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета или снимка личног карактера.
- Закон о јавном информисању и медијима предвиђа прекршајну одговорност за одговорног уредника (новчана казна од 50.000 до 150.000 динара) уколико учини препознатљивим малолетника на начин који може повредити његово право или интерес.
Кључно је да се за свако објављивање фотографија на којима су деца препознатљива, посебно у јавном или медијском простору, мора добити изричита сагласност родитеља (по правилу, оба).
Вучићево Упозорење: „Када Политичари Петљају око Деце…“
На осетљивост ове теме и могуће скривене мотиве указао је и председник Србије Александар Вучић, чија се изјава, дата у ранијем контексту, може применити и на ширу проблематику: „Увек када видите да политичари негде нешто петљају око деце, знајте само да гледају да некако узму паре за себе.“ Ова изјава, иако можда дата са специфичним поводом, отвара врата за преиспитивање сваке ситуације где се деца појављују у окружењу политичких функционера и институција.
Случај ГО Гроцка: Дечија Недеља или Политичка Промоција?
Данас, 1. априла 2025. године, Информативна служба Градске општине Гроцка објавила је саопштење о посети представника ђачког парламента ОШ „Алекса Шантић“ из Калуђерице. Како се наводи, ученици осмог разреда су, у оквиру Дечије недеље, посетили општину где им је председник ГО Гроцка, др Саша Чапрић, представио начин функционисања локалне самоуправе. Уз саопштење су објављене и фотографије овог догађаја, на којима су јасно видљиви и препознатљиви ученици, дакле малолетна лица.
Овај догађај, иако организован под окриљем Дечије недеље, поставља питање да ли је објављивањем фотографија деце уз председника општине и општинске руководиоце дошло до потенцијалне повреде права на приватност деце. Кључно питање је да ли је Инфо служба ГО Гроцка, пре објављивања, прибавила писану сагласност родитеља сваког детета чија се фотографија нашла у јавности путем званичног општинског канала информисања.
Лекција из Инђије: Двоструки Стандарди и Одговорност
Да питање објављивања фотографија деце није наивно и да може имати озбиљне последице, показује недавни случај портала ИН Медија из Инђије. Овај медиј је, заједно са уредницом Верицом Маринчић, првостепеном пресудом осуђен на новчану казну (укупно 160.000 динара са трошковима) због објављивања текста о непримереном поклону („мед за потенцију“) који је председник општине Инђија уручио деци. Као илустрацију, ИН Медија је користила фотографију коју је претходно објавила сама Општина Инђија на свом званичном сајту.
Суд је, међутим, заузео став да чињеница да је фотографија преузета са сајта општине не ослобађа медиј одговорности, јер су деца учињена препознатљивим без сагласности родитеља, што је у малој средини довело до негативних коментара. Овај случај драстично указује на могуће двоструке стандарде – институција која прва објави фотографију потенцијално избегава одговорност, док медиј који пренесе ту исту информацију и фотографију бива кажњен. Поставља се питање зашто општина Инђија није сносила последице за првобитно објављивање.
Заштита Деце Изнад Свега
Случај из ГО Гроцка, посматран у светлу законских одредби, Вучићевог упозорења и искуства портала ИН Медија, намеће озбиљно питање одговорности. Да ли је активност попут посете ђачког парламента општини, иако легитимна у оквиру Дечије недеље, искоришћена и за промоцију локалне власти на начин који занемарује права деце на приватност?
Објављивање фотографија малолетника од стране јавне институције, без јасно документоване сагласности родитеља, представља ризик и потенцијално кршење закона. Неопходно је да све институције, а нарочито оне које представљају државу или локалну самоуправу, буду пример у поштовању прописа који штите децу. Остаје да се види да ли ће у случају ГО Гроцка бити преиспитана пракса објављивања фотографија деце и да ли ће се принципи заштите најбољег интереса детета доследно примењивати на све, без изузетка. Јер, када се политика „петља“ око деце, последице могу бити далекосежне, пре свега по саму децу.
За Жиг инфо:
Жељко Маторчевић
Насловна: Инфо служба ГО Гроцка (лица скрембловао Жиг инфо)
