КАЛУЂЕРИЦА – Редакцији портала „Жиг инфо“ обратили су се забринути родитељи ученика Основне школе „Милоје Васић“ из Калуђерице, доставивши снимак на којем се јасно види како се вода са плафона слива у хол школе. Локве на поду и капање са висине постали су, како кажу, редовна појава након сваке кише, а страх за безбедност деце расте.
На снимку се види пространи хол школе, али уместо дечје граје, у првом плану је забрињавајућа слика – последице прокишњавања крова. Родитељ који нам је послао снимак, у својој поруци је огорчено прокоментарисао:
„Школа Милоје Васић. Прокишњава школа од ово мало кише што је данас падало. Како ће тек бити када почне већа киша, да ли ће се као и прошле године стављати кофе, канте и корита!?“
Ова порука јасно указује да проблем није од јуче. „Прошла година“ се понавља и ове, а трајно решење се очигледно не назире. Канте и корита постали су импровизовано и срамотно решење у једној образовној установи у 21. веку.
Школа ћути, проблеми се гомилају
У складу са новинарском етиком и жељом да чујемо другу страну, редакција портала „Жиг инфо“ је уредно проследила питања директору школе, Небојши Тривићу, као и секретару школе. Питали смо их да ли су упознати са проблемом, шта је до сада предузето, постоји ли план санације и, најважније од свега, на који начин је гарантована безбедност ученика и запослених.
Нажалост, до тренутка објављивања овог текста, одговори нису стигли. Зид ћутања из управе школе је разочаравајући и додатно продубљује сумњу и страх родитеља. Како бринемо о најмлађима? Тако што игноришемо њихове проблеме, као и забринутост родитеља и интересовање јавности?
Поставља се кључно питање: докле тако? Да ли је потребно да се, далеко било, догоди нека трагедија па да тек онда тражимо кривце? Клизав под у холу којим свакодневно трче стотине деце представља директан ризик од падова и повреда. Влага и вода у близини електричних инсталација су претња о којој не смемо ни да размишљамо.
Од давнина је познато да је боље спречити него лечити. Међутим, у овом случају, делује да се чека да се нешто лоше деси како би се проблему приступило са озбиљношћу коју заслужује. Спречавање потенцијалне несреће, изгледа, није приоритет.
Деца су најoсетљивија популација нашег друштва и њихова безбедност у школама не сме бити предмет компромиса, нити зависити од бирократске спорости или нечијег немара. Родитељи их шаљу у школу са поверењем да су на сигурном месту, а сцене попут ових то поверење озбиљно нарушавају.
Родитељи и јавност остају у незнању, са кључним питањем без одговора: Ко је одговоран и када ће деца у ОШ „Милоје Васић“ коначно добити безбедне и достојанствене услове за боравак и учење какве заслужују?
За Жиг инфо:
Жељко Маторчевић
