Уз званичну помпу и најаву „богатог културно-уметничког програма“, јуче су свечано отворене 57. по реду „Грочанске свечаности“. Док општинско руководство најављује милионске трошкове за вашарске шатре, етно базаре и наступе естрадних уметника, на само пар метара даље, на обали Дунава, одвија се представа која најбоље осликава апсурд и лицемерје локалне власти. Сплав „Лукас“, који су исти ти функционери месецима „херојски протеривали“ са кеја, синоћ је, са првим даном свечаности, увелико почео са радом.
Слика од синоћ говори више од хиљаду речи и свих празних обећања: грдосија од сплава, осветљена и пуна гостију, несметано послује и профитира на манифестацији коју плаћају сви грађани Гроцке. Тиме је стављена тачка на сагу о „уклањању“ и „завођењу реда“, а јавности је послата јасна порука – једно причамо, друго радимо.
Са једне стране, имамо званични програм, објављен на сајту општине, који најављује традицију, културу и забаву. За ову сврху, како је Жиг инфо већ писао, издвајају се нови милиони динара, правдајући се „забавом за народ“. Тај исти народ, међутим, добија забаву у виду вашара, док му се поглед на Дунав и даље отима, а јавна површина узурпира.
Са друге стране, имамо потпуно нестварну сцену. Сплав који је био предмет бројних критика, грађанског негодовања и наводних одлучних акција општинских челника, сада је део понуде „Грочанских свечаности“. Поставља се питање да ли је и његово пословање део званичног програма? Да ли је његово прикључење на инфраструктуру део милионских улагања у манифестацију?
Ситуација се најбоље може описати народном изреком „луд збуњеног“. Функционери који су се некада клели да сплавовима није место на кеју, сада ћутке прелазе преко чињенице да један од њих не само ту, већ и ради пуном паром. Да ли је могуће да га не виде док шетају кејом током свечаности? Или је по среди договор који грађанима никада неће бити предочен?
Ово није само прича о једном сплаву и једном фестивалу. Ово је прича о потпуном одсуству одговорности и образа. Док се сиромашном народу нуди „хлеба и игара“ у виду јефтине забаве, иза кулиса се дозвољава да приватни интерес тријумфује над јавним. Новац грађана се троши, а они који су кршили прописе сада убирају плодове тог трошка.
На крају, док музика трешти са свих страна и са сплава, остаје само једно питање: ко се овде прави луд, ко је збуњен, а ко све то мирно гледа и чека да прође још једна фешта, након које ће све остати исто – само са неколико милиона динара мање у општинској каси.
За Жиг инфо:
Жељко Маторчевић
