Uz zvaničnu pompu i najavu „bogatog kulturno-umetničkog programa“, juče su svečano otvorene 57. po redu „Gročanske svečanosti“. Dok opštinsko rukovodstvo najavljuje milionske troškove za vašarske šatre, etno bazare i nastupe estradnih umetnika, na samo par metara dalje, na obali Dunava, odvija se predstava koja najbolje oslikava apsurd i licemerje lokalne vlasti. Splav „Lukas“, koji su isti ti funkcioneri mesecima „herojski proterivali“ sa keja, sinoć je, sa prvim danom svečanosti, uveliko počeo sa radom.
Slika od sinoć govori više od hiljadu reči i svih praznih obećanja: grdosija od splava, osvetljena i puna gostiju, nesmetano posluje i profitira na manifestaciji koju plaćaju svi građani Grocke. Time je stavljena tačka na sagu o „uklanjanju“ i „zavođenju reda“, a javnosti je poslata jasna poruka – jedno pričamo, drugo radimo.
Sa jedne strane, imamo zvanični program, objavljen na sajtu opštine, koji najavljuje tradiciju, kulturu i zabavu. Za ovu svrhu, kako je Žig info već pisao, izdvajaju se novi milioni dinara, pravdajući se „zabavom za narod“. Taj isti narod, međutim, dobija zabavu u vidu vašara, dok mu se pogled na Dunav i dalje otima, a javna površina uzurpira.
Sa druge strane, imamo potpuno nestvarnu scenu. Splav koji je bio predmet brojnih kritika, građanskog negodovanja i navodnih odlučnih akcija opštinskih čelnika, sada je deo ponude „Gročanskih svečanosti“. Postavlja se pitanje da li je i njegovo poslovanje deo zvaničnog programa? Da li je njegovo priključenje na infrastrukturu deo milionskih ulaganja u manifestaciju?
Situacija se najbolje može opisati narodnom izrekom „lud zbunjenog“. Funkcioneri koji su se nekada kleli da splavovima nije mesto na keju, sada ćutke prelaze preko činjenice da jedan od njih ne samo tu, već i radi punom parom. Da li je moguće da ga ne vide dok šetaju kejom tokom svečanosti? Ili je po sredi dogovor koji građanima nikada neće biti predočen?
Ovo nije samo priča o jednom splavu i jednom festivalu. Ovo je priča o potpunom odsustvu odgovornosti i obraza. Dok se siromašnom narodu nudi „hleba i igara“ u vidu jeftine zabave, iza kulisa se dozvoljava da privatni interes trijumfuje nad javnim. Novac građana se troši, a oni koji su kršili propise sada ubiraju plodove tog troška.
Na kraju, dok muzika trešti sa svih strana i sa splava, ostaje samo jedno pitanje: ko se ovde pravi lud, ko je zbunjen, a ko sve to mirno gleda i čeka da prođe još jedna fešta, nakon koje će sve ostati isto – samo sa nekoliko miliona dinara manje u opštinskoj kasi.
Za Žig info:
Željko Matorčević
