Institut “Batut” još nije objavio kakvu smo vodu pili tokom prošle godine i koliko su poplave uticale na njen kvalitet, iako smo skoro na polovini 2015.
Poslednji podaci o kvalitetu vode iz česme dostupni javnosti datiraju još iz 2013. godine. Nove podatke Institut za javno zdravlje “Batut”, koji kontroliše 154 vodovoda u Srbiji, jednostavno – nema.
Jedini način da saznate kakvu vodu pijete jeste da krenete “peške” u istraživanje umesto Instituta. Grad po grad, vodovod po vodovod. Nama su prioritet na spisku bili poplavljeni gradovi. Za neke smo dobili podatke, a za neke ne, piše beogradski Blic.
Prema grafikonu na početnoj slici, Grocka je obeležena crvenom tačkom,što bi značilo da je voda fizičko tehnički i bakteriološki neispravna.
Podaci „Batuta“ iz 2013. su prilično zabrinjavajući, a problem je i to što još ne znamo da li je ta slika sada gora ili bolja. Od 154 kontrolisana javna vodovoda, u 89 njih voda je bila ispravna za piće, a u 65 njih (čak 44,2 odsto) – nije!
Voda iz tih vodovoda ne treba da se pije, ali uglavnom može da se koristi za kuvanje, osim vode u Zrenjaninu, Ćićevcu i Žabarima, gde je utvrđeno prisustvo kancerogenog arsena.
– Od ukupnog broja kontrolisanih vodovoda u Srbiji u 2013. čak 20,78 odsto njih je bilo neispravno po oba osnova. To znači da su imali fizičko-hemijsku neispravnost u više od 20 odsto ispitivanih uzoraka i mikrobiološku neispravnost u više od pet odsto uzoraka na godišnjem nivou – objašnjavaju za “Blic” u “Batutu”.
Posledice trovanja vodom
Zagađena voda može izazvati akutne poremećaje zdravlja. Ako se pije bakteriološki neispravna voda, simptomi trovanja bi bili proliv, povraćanje, mučnina i povišena temperatura.
Žig Info/ Blic
