Ovaj čovek koji nema krov nad glavom, uselio se u dečji park i od tobogana napravio kuću za kojom čezne
Ruzveltova. A u njoj više nego čudan prizor.
Dečji tobogan u parkiću zatrpan kutijama, starim nameštajem i trulim voćem. Kućica na vrhu zagrnuta nekakvim krpetinama.
Pokraj nje beskućnik koji se tu uselio. Od dečjeg parkića napravio je dom koji nema.
Odomaćio se baš tu, pa „svoje dvorište“ pedantno čisti.
Stanari okolnih zgrada više ne dovode mališane ovde, jer je novi stanovnik parka bukvalno uzurpirao čitav prostor.
Stvari koje kao da je upravo istovario kamion za seldibe, smestio je oko svoje improvizovane kućice. U tim „ormanima“ nema čega nema.
Bukvalno. Kao da je sve šta mu padne pod ruku doneo ovde. Kao, na primer, ovu stoličicu, koju je odavno prerastao.
Neke od kutija već prilično zaudaraju na gnjilo voće.
Pored njegovog „dvorišta“, koje je do skoro bilo dečiji parkić, nalaze se kontejneri, iz kojih je verovatno i potiče većina njegovih stvari.
A verovatno i hrana.
„Domaćin“ ne deluje baš raspoloženo, zbog čega mu niko ni ne prilazi.
Na kućicu je stavio i zavese i dao joj totalno novi izgled.
Ako bolje pogledate, ima čak i cveće – za ukras.
On tu ne živi sam. Ima sedam pasa koji ovo dvorište i kuću dele s njim. Nije isključeno da je hrana koja se tu povlači privukla i razne glodare.
.jpg)
Koliko god ovo bilo ruglo i leglo zaraze, stanovnik dečijeg igrališta je već duže vreme tu. Ni socijalne ni komunalne službe ništa ne preduzimaju.
Ovim putem portal Espreso apeluje na nadležne organe da pomognu ovom beskućniku, a deci omoguće da se ponovo igraju u svom parkiću.
Suzana Trajković Espreso
