Na današnji dan pre godinu dana nezapamćene poplave zahvatile su Srbiju. Prve beogradske opštine gde su reke nadošle i napravile katastrofu, pre Obrenovca, bile su Grocka i Lazarevac. Prvo je u Grockoj proglašena vanredna odbrana od poplava, a zatim i vanredna situacija. U ovoj opštini, nažalost, bila je i prva žrtva majskih poplava.
Najveće nevolje sredinom maja izazvali su Begaljički potok, reke Ralja i Bolečica, Lozovički i Kaluđerički potok. Voda je tada direktno ugrozila oko 1.500 stanovnika od kojih je pedesetak bilo evakuisano.
Prva žrtva tih poplava bio je Tomislav Sentić iz Umčara. Vanredna situacija proglašena je 15. maja a kritičan period bio je od 14. do 19. maja. Posebno je teško bilo u Vinči, Umčarima i Begaljici.
Godinu dana kasnije, po izjavi predsednika opštine Grocka Stefana Dilberovića, opština je uspela da uredi kanale koji su jedan od uzroka poplava.
– Uspeli smo da uradimo najvažnije stvari kao što su: čišćenje, proširenje i uređenje delova korita Bolečice, Begaljičkog i Mlakačkog potoka, Dubočaja i još nekih kanala koji su pravili problem pri pojavi bujica. Neke od ovih poslova radili smo u saradnji sa „Beogradvodama”. Popravili smo deo atarskih puteva. Javno preduzeće „Vodovod i kanalizacija Grocka” saniralo je pet bunara za snabdevanje vodom i postavljen je privremeni cevovod koji se nalazi na području klizišta u Popovića kraju – kaže Dilberović za Politiku.
Džakovi sa peskom
U pojedinim mestima na teritoriji opštine Grocka, prilikom prošlogodišnjih najavljenih poplavnih talasa napravljeni su bedemi od džakova sa peskom.
Džakove su punili kako radnici komunalnih preduzeća, tako i volonteri koji su se odazvali u velikom broju. Vremenske prilike su zatim pokazale da ti džakovi sa peskom, na sreću, nisu ni trebali jer poplavni talas Dunava i ostalih rečica nije dostigao neki enormni vodostaj. Zatim su došle velike vrućine, prošlo je neko vreme a džakovi u drugoj polovini juna 2014.godine su i dalje stojali kao odbrambeni bedem. Mnogi od njih su se i pocepali i istanjili.
Iako je ovo bila uobičajena slika širom opštine Grocka na postavljeno pitanje opštinskoj Upravi, koliko je džakova sa peskom upotrebljeno u toku majskih poplava 2014. Godine stigao je sledeći odgovori:
U toku majskih poplava upotrebljeno je 18.500 džakova peska, bedemi pravljeni u Vinči, Ritopeku i Grockoj i džakovi su podeljeni u MZ Umčari i MZ Begaljica jer su te Mesne zajednice bile najugroženije.
U Vinči tokom tih majskih poplava naša redakcija je zabeležila sledeće stanje:
Nivo Dunava je bio blago povećan, a vreće koje bi trebalo da predstavljaju branu od eventualnog izliva Dunava su postavljene oko restorana Da Vinči ka Ritopeku, dok je druga strana ka Arheološkom nalazištu bila neobezbeđena. Na Arheološkom nalazištu postojali su i znakovi da će se ono obrušiti.
Na početku poplava , u zgradi SO Grocka, održana je hitna sednica Štaba za vanredne situacije pri opštini Grocka.
Sednicom je predsedavala zamenica predsednika opštine Grocka Jasmina Mandić, a bili su prisutni svi članovi štaba. Na sednici je potvrđeno da je situacija trenutno stabilna, sve ekipe su u u pripravnosti, obilazi se stanovništvo koje je ugroženo poplavama.
Sa druge strane na sednici štaba za Vanredne situacije održane 15. maja 2014. godine prisustvovao je i predsednik Vlade, Aleksandar Vučić. Prema zapisnicima sa sednice, koje je zatražila televizija N1, Aleksandar Vučić je izjavio da se u Lazarevcu i Grockoj loše reagovalo.
Grocka još nije sanirala štetu od poplava
– Koordinacioni tim za praćenje stanja klizišta na teritoriji grada Beograda zabranio je bilo kakvo delovanje na samim klizištima i čekamo njihovu akciju. Klizišta se aktiviraju sa svakim novim većim padavinama što ugrožava okolne stambene objekte, putnu infrastrukturu i poljoprivredno zemljište – naglasio je Stefan Dilberović.
I sređivanje vodotokova, koji izazivaju pojavu poplava, mora se raditi u saradnji sa nadležnim gradskim i republičkim preduzećima, kao i obnova atarskih puteva u našoj nadležnosti.
– U prošlogodišnjim poplavama oštećen je veliki broj tih puteva, a sa budžetom koji imamo mi samostalno ne možemo brzo da ih saniramo – napominje Dilberović za Politiku.
