Калуђерица – Ово није прича о комуналним службама, нити о великим еколошким пројектима. Ово је прича о једној породици, о љубави према књигама, и о томе како један мали, али снажан глас може да покрене велике ствари. Главна јунакиња је Софија, девојчица од пет и по година, која је одлучила да више не жели да прескаче ђубре на путу до свог омиљеног места – библиотеке.
Све је почело од њене „јаке жеље“, како кажу родитељи, да стаза којом редовно иде по нове бајке и приче буде лепа и чиста. Софијина одлучност била је позив на акцију који мама Ивана и тата Марко нису могли да игноришу.
Протекле недеље, у раним јутарњим часовима, ова четворочлана породица, укључујући и најмлађег члана, двоипогодишњу Теодору, претворила се у малу, али моћну еколошку бригаду.
„Мама је купила рукавице и џакове за смеће, и сви смо заједно кренули“, прича нам поносни тата Марко.
Опремљени и веома расположени, прионули су на посао. Циљ је био јасан: очистити запуштену стазу, пролаз који води од Лимске улице ка центру насеља, туда где се налазе библиотека, пошта, дом здравља и полицијска станица. То је жила куцавица овог дела Калуђерице, којом дневно прођу стотине људи, укључујући и много деце.
Радили су вредно, а мала Софија је, кажу, била прави вођа акције. Врло брзо, резултат је постао видљив. Један по један, џакови су се пунили. На крају, избројали су их тачно двадесет. Двадесет великих врећа туђег нехаја које је ова породица уклонила са осмехом.
„Софија је била пресрећна што смо толико ђубрета накупили. Била је поносна на нас“, каже мама Ивана.
Ипак, ова дечија акција имала је и једну горку ноту.
„Била је и тужна што нисмо још кеса понели, јер је још ђубрета било дуж целе улице, а посебно око игралишта“, додаје Ивана, описујући чисту, дечију реакцију на проблем који су одрасли створили.
Недељковићи су завршили своју прву мисију. Стаза сада дише, а пут до библиотеке је лепши. Они обећавају да ће са акцијама наставити, пуни наде да ће део који су очистили остати такав барем до следеће недеље.
Ипак, њихова највећа жеља није само да чисте изнова, већ да им се и друге породице прикључе.
Јер, како кажу, Софијина крајња жеља је једноставна и дубоко људска: „Да њен крај буде чист и леп, да може несметано да се игра са сестром и другарићима из парка.“
Ова мала породица из Калуђерице одржала је свима лекцију – не о томе колико је ђубрета око нас, већ о томе колико је мало потребно да се ствари промене. Потребна је само једна јака дечија жеља и родитељи који су спремни да је чују и подрже.
За Жиг инфо:
Жељко Маторчевић
Фото и видео: Приватна архива
