Kaluđerica – Ovo nije priča o komunalnim službama, niti o velikim ekološkim projektima. Ovo je priča o jednoj porodici, o ljubavi prema knjigama, i o tome kako jedan mali, ali snažan glas može da pokrene velike stvari. Glavna junakinja je Sofija, devojčica od pet i po godina, koja je odlučila da više ne želi da preskače đubre na putu do svog omiljenog mesta – biblioteke.
Sve je počelo od njene „jake želje“, kako kažu roditelji, da staza kojom redovno ide po nove bajke i priče bude lepa i čista. Sofijina odlučnost bila je poziv na akciju koji mama Ivana i tata Marko nisu mogli da ignorišu.
Protekle nedelje, u ranim jutarnjim časovima, ova četvoročlana porodica, uključujući i najmlađeg člana, dvoipogodišnju Teodoru, pretvorila se u malu, ali moćnu ekološku brigadu.
„Mama je kupila rukavice i džakove za smeće, i svi smo zajedno krenuli“, priča nam ponosni tata Marko.
Opremljeni i veoma raspoloženi, prionuli su na posao. Cilj je bio jasan: očistiti zapuštenu stazu, prolaz koji vodi od Limske ulice ka centru naselja, tuda gde se nalaze biblioteka, pošta, dom zdravlja i policijska stanica. To je žila kucavica ovog dela Kaluđerice, kojom dnevno prođu stotine ljudi, uključujući i mnogo dece.
Radili su vredno, a mala Sofija je, kažu, bila pravi vođa akcije. Vrlo brzo, rezultat je postao vidljiv. Jedan po jedan, džakovi su se punili. Na kraju, izbrojali su ih tačno dvadeset. Dvadeset velikih vreća tuđeg nehaja koje je ova porodica uklonila sa osmehom.
„Sofija je bila presrećna što smo toliko đubreta nakupili. Bila je ponosna na nas“, kaže mama Ivana.
Ipak, ova dečija akcija imala je i jednu gorku notu.
„Bila je i tužna što nismo još kesa poneli, jer je još đubreta bilo duž cele ulice, a posebno oko igrališta“, dodaje Ivana, opisujući čistu, dečiju reakciju na problem koji su odrasli stvorili.
Nedeljkovići su završili svoju prvu misiju. Staza sada diše, a put do biblioteke je lepši. Oni obećavaju da će sa akcijama nastaviti, puni nade da će deo koji su očistili ostati takav barem do sledeće nedelje.
Ipak, njihova najveća želja nije samo da čiste iznova, već da im se i druge porodice priključe.
Jer, kako kažu, Sofijina krajnja želja je jednostavna i duboko ljudska: „Da njen kraj bude čist i lep, da može nesmetano da se igra sa sestrom i drugarićima iz parka.“
Ova mala porodica iz Kaluđerice održala je svima lekciju – ne o tome koliko je đubreta oko nas, već o tome koliko je malo potrebno da se stvari promene. Potrebna je samo jedna jaka dečija želja i roditelji koji su spremni da je čuju i podrže.
Za Žig info:
Željko Matorčević
Foto i video: Privatna arhiva
