Milan je vođa grupe BALKAN REVIVAL i pisac pesme „Premijeru šećeru“ pa će nam reći par stvari iz tog kulturnog i muzičkog stava o sistemu u kome živimo.
Za početak prestavite se odakle ste i čime se bavite?
Ja sam Milan Calić iz Leskovca sa trenutnim prebivalištem u Vlasotincu, gde je i osnovan bend Balkan Revival. Predsednik sam udruženja UNDERGROUND FEST koje se bavi propagiranjem svim granama umetnosti i turizma. Jedan sam od organizatora Underground music fest-a koji pruža priliku mladim bendovima da se predstave u najboljem svetlu. BALKAN REVIVAL je oficijalni bend ovog udruženja.
Vaš trenutni bend ima objavnjen jedan album „Borba petlova“ na kom se nalazi pesma „Dva lokvanja oko panja ( Premijeru šećeru)“ koja je kao insulin za ovo naše vreme u kom živimo. U planu je da snimite još jedan album uskoro, gde nalazite inspiraciju za vaše stvaralaštvo?
Pesma „Premijeru šećeru“ je odgovor ali i u isto vreme i pitanje: Gde nas vodi ovaj sistem koji potiče iz prošlosti?! Zaglupljivanje naroda, gluma, cinizam, laž kako nam je sve bolje i bolje…..a mi(narod) sve siromašniji, zaglupljeniji….nemamo više snage za otpor. Ova pesma pita: Dokle bre više? Život u Srbiji smo simbolično prikazali u istoimenom spotu. U ovakvom bolesnom okruženju, inspiracija je jedino što je preostalo, a ona je odraz onoga što bi hteo svaki čovek da iskaže-bunt. Iz nekog razloga većina ćuti i trpi. Do kraj godine je u planu objavljivanje drugog albuma koji će se zvati „Ptica rugalica“ Sa još većim pljuvanjem režima. Kada je čoveku loše iz bilo kog razloga, on se trudi da to promeni. Nama nije dobro i nećemo da ćutimo. Svesni smo posledica po naš život, porodicu, posao….Ali to je naš otpor. Sve drugo bi bilo nepošteno.
Da li mislite da ste ugroženi tj da niste bezbedni zbog ovoga čime se bavite i da li ste imali problema zbog pesme Dva lokvanja oko panja(Premijeru šećeru)?
Naravno. Jer mi ih bodemo direktno u oči. Ma koliko se oni trudili da se predstave da nije tako, oseća se obruč koji nas steže. To se reflektuje kroz posao kojim se bavim. Stalno se oseća pritisak. Što se tiče pomenute pesme, kada je izašao spot na našem You tube kanalu, istog dana me je policija tražila sa nekim jeftinim izgovorom da imam neku zaostalu neplaćenu kaznu. Sutradan sam priveden i sproveden u sud gde smo više razgovarali o mom bendu,svirkama, spotovima, nego li o pomenutoj zaostaloj neplaćenoj kazni. Ali to mi daje elana, to je kao vetar u leđa. Tada se rodila ideja o drugom albumu i još većem otporu. Tada sam svatio da vremena Ozne i Infobiroa nisu prošla. Reforma policije i sudstva nije uspela. Operacija uspela, pacijen je preminuo!
Da pređemo na neke lepše teme.
Kakve filmove volite da gledate i nabrojte neke od njih?
Volim francuske drame. Mislim da francuzi prave najbolje filmove. Posle njih su Italijani i Španci. Mada i Holivudska B produkcija obećava. Jedan od omiljenijih filma mi je baš iz te holivudske produkcije. Reč je o filmu „Debela Hladovina“reditelja i glavnog glumca Stiva Bušemija. Inače on je moj omiljeni glumac.
Koje knjige su ostavile utisak na vas?
Knjiga „Jadnici“ Viktora Igoa, onda poezija Žaka Prevera koja je imala najsnažniji uticaj na moje pisanje. Volim i savremene pisce lakog štiva kao što su Haled Hoseini i Gijom Miso.
Koji muzičari su uticali na vaše stvaralaštvo u okviru muzike?
Džimi Hendriks, Tom Vejts, grupa Kridens, Ramonsi…kod nas, grupa Azra. I naravno, verovatno cela scena devedesetih, koja je bila jedna od boljih na našim prostorima.
Kako ocenjujete kulturu u Srbiji i da li naša zemlja podržava uopšte ljude koji se bave kulturom?
Dao bih joj vrlo slabu ocenu. Vrlo slabo su podržani umetnici u našoj zemlji. Pogotovo mladi umetnici, koji odlaze iz ove zemlje, upravo zbog slabe podrške državnih institucija.
Vi ste iz Vlasotica, kakva je kulturna ponuda kod vas i dali lokalna samouprava podržava mlade umetnike?
Ja sam Leskovčanin, koji živi i radi u Vlasotincu. U Vlasotincu ima dosta talentovanih umetnika. Mislim da lokalna samouprava nedovoljno podržava mlade umetnike. Čak bi se reklo i da ih sputava, iz njima verovatno poznatih razloga. Jer pravi umetnik ne radi u službi režima. A kao takav, on je opasnost po sistem.
Kako ocenjujete TV program sa nacionalnom frekfencijom?
Katastrofa! Šljam je isplivao u prvi plan i oni nam diktiraju i nameću sisteme vrednosti.
Šta mislite o štampanim medijima?
Vrlo je tužno da u Srbiji postoji mali broj slobodnih medija. Tek nekoliko. Čitam „Danas“
Da li smatrate da današnji mediji, tv, novine više su u službi propagande i nametanja stavova građanima Srbije nego što ih informišu? Kakav je vaš pogled na to?
Tako je! Današnji mediji, tj većina njih, radi u službi režima. Nemaju veze sa objektivnim informisanjem. Tako je širom Balkana. Slično je bilo u Nemačkoj krajem tridesetih i početkom čedrdesetih.
Da li imate utisak da forsiranjem rijalitija se sužava svest onih koji to upražnjavaju?
Rijaliti postoje kako bi zaglupili narod što više. Glupim narodom je lakše manipulisati. Mislim da oni koji ih gledaju ne pate od viška intelegencije.
Kako bi ste opisali ovaj sistem u kome živimo?
Ja sam opisao ovaj sistem još polovinom devedesetih, kad sam napisao stihove za pesmu „Revolucija“ Reklo bi se da sam predvideo ovo sranje. Treća strofa pesme „Revolucija“ kaže: Teško vreme na nečija pleća, svakim danom brga je sve veća, virus gladi, sistem koji guši, neprestano, optimizam se ruši. Ovi stihovi su aktuelni, nažalost, evo i posle dvadeset godina.
Kako se boriti protiv nekulture?
Kulturnom revolucijom. Nabijanjem na kolac šunda i kiča. U prevodu to bi značilo ne prodavati se za male pare. Svaki pravi umetnik zna o čemu pričam. Ne prodavati se za radno mesto ili tome slično.
Da li vam se čini da u našoj zemlji a i regionu ima dosta dezorjetisanih ljudi koji su izgubili svoje mišljenje i poprimili nečije tuđe? Nastavak pitanja bi bio da li ti isti pokušavaju da nametanjem tog mišljenja onima koji još uvek misle samostalno opravdaju gubitak svog mišljenja? Moželi se to postaviti kao dijagnoza ovom sistemu?
Da, to je veoma izraženo u politici. Kada vođa nešto kaže, on je stoprocentno u pravu. Poltroni oko njega se trude da čak oponašaju pokrete velikog vođe, način konverzacije i sl. Oni koji nemaju svoje ja, tj svoje mišljenje, najbolje odgovaraju i najbolje je manipulisati njima, što svakom režimu, pa i ovom našem odgovara. Oni se zadovoljavaju sitnim nagradama kojima ih režim čašćava. A sistem se trudi da ti, kao pojedinac nemaš nikakvo mišljenje, a neda ti po svaku cenu nametne svoje. Jer i to je ono što im odgovara.
Nekada su se narodne mudrosti i znanja prenosila kroz narodne pesme i običaje. Da li vam se čini da izraz „narodna muzika“ nema veze trenutno sa našim narodom i da je taj izraz okupiran? Vezano za to pitanje da li vam se čini da kroz okupaciju tog naziva „ narodno“ briše se sve ono sto je naš narod vekovima sticao i čuvao i ubacuje se umesto znanja glupost i time se određene mase zaglupljuju zarad lakšeg porobljavanja?
I sada je to tako. I mi sviramo narodnu muziku. Sviramo za narod! Narodne mudrosti i znanja se danas prenose preko rok en rola. Ako mislite na našu folklornu muziku koja bi trebala da bude naš identitet, ona je skoro mrtva. Narodu je nametnuta neka druga, tuđa nazovi muzika, koja vređa dostojanstvo svakog patriote, svakog normalnog i slobodnog čoveka, tradicionaliste. Ona dolazi sa istoka i vrlo je bliska nekoj drugačijoj verskoj zajednici od naše tradicionalne. To je ova novokomponovana narodna muzika koju neki pokušavaju pola veka da proguraju kao našu narodnu-folklornu muziku. I dosta im to uspeva. Ona se može čuti na svakom ćošku bez obzira što je šund i što vređa intelegenciju slušaoca, ona prolazi kod širokih narodnih masa. A gusle,frula, gajde….kao naši tradicionalni istrumenti su skoro izumrli. Njih možemo retko da čujemo ili ih samo čujemo na specijalizovanim koncertima koji su nažalost slabo posećeni.
Hvala vam na izdvojenom vremenu.
Pesmu možete preslušati ovde:
ZA ŽIG INFO: IVAN BAJOVIĆ- BAJKE
