Za razliku od Đorđa, za slučaj oduzimanja dece Zoranu N. iz Begaljice čuli su samo lokalni meštani. Sve je počelo pre dve godine kada je majka, tadašnja Zoranova supruga zahtevala razvod, te je pokrenula sudski postupak za starateljstvo nad decom. Sin i ćerka po prvobitnoj sudskoj meri dodeljeni su majci, dok je otac Zoran imao pravo da ih viđa, odnosno da deca budu sa njim svaki drugi vikend.
Za razliku od slučaja Joksimovića, Zoran ima od čega da se izdržava i prihodi su mu zadovoljavajuću. Prema sudskoj presudi, redovno isplaćuje alimentaciju u visini od preko 28 hiljada dinara. Međutim, Zoran ima problem jer je centar za socijalni rad u Grockoj, naknadno odlučio da mu zabrani prilaz deci u razmaku od trista metara. Deca ipak žele kod njega, toliko da beže od majke kako bi došli kod oca.
Kao i svaka priča, i ova mora imati svoj početak, kako bi se objasnilo zašto je Zoranu, kao i njegovim roditeljima zabranjen prilaz deci u razmaku od trista metara.
Naime, nakon prve donesene sudske presude u kojoj je otac imao pravo da svaki drugi vikend bude sa decom, nastali su problemi. Sin i ćerka nisu želeli da idu kod majke. Plač i stres kod dece bili su izraženi tih dana. Nakon završetka jednog vikenda, deca su samovoljno odlučila da ostanu kod oca. Zoran je tada pozvao svoju suprugu i saopštio joj da deca da ne žele da se vrate kod nje. Deca nakon toga ostaju kod oca i celu školsku godinu, žive kod njega. Tako je bilo i početkom ove školske godine, sve dok jednog dana, majka nije došla u školu.
Pre nego se pojavila u školi, pokrenula je postupak protiv Zorana za „kidnapovanje dece“, jer po prvobitnoj sudskoj odluci, otac je imao pravo da provodi vreme sa njima, svakog drugog vikenda. U saradnji sa centrom za socijalni rad Grocka, Sud donosi rešenje da se ocu, kao i njegovoj porodici zabrani prilaz deci jer je „nasilan“. Do navodne nasilnosti, kako to obično biva u Srbiji, dolazi se čudnim spletom okolnosti, u koje je „umešan“ i Centar za socijalni rad. Koliko je Zoran „nasilan“, možda govori činjenica da ako pitate i najrđavijeg čoveka u selu, koji nema sa kim se nije posvađao, reći će za Zorana sve najbolje.
S druge strane, imamo majku koja početkom ove školske godine dolazi u školu i „nasilnim“ putem, prema rečima očevidaca, pokušava da odvede decu. Kada su videla majku, odnosno kada su saznali da će ići kod nje, deca su počela da plaču. Direktor škole u Begaljici , pozvao je oca da ga obavesti da je majka došla, sa sudskom odlukom po decu. Zoran nije bio kod kuće, ali je njegov otac otišao do škole, s obzirom da su deca plakala i nisu htela kod majke. Majka je pokušala „na silu “ da odvede decu iz škole, kako kažu očevici, tako što ih je vukla za ruku dok su se deca grčevito držala za ogradu škole. Bilo je mučno gledati takve scene. Majka besna, deca vrište i plaču.
Kada su deca videla da je deda došao ispred škole, istrgla su se i pobegli pravo u dedin zagrljaj. Majka, kako kažu očevici, besna je potrčala za njima, a deca su ušla kod dede u auto. Došlo je do verbalnog sukoba između dede i majke, tik uz decu koja su uplakana sedela u autu. U jednom momentu su možda i videla kako majka udara dedu. Iako uredno pozvani od strane direktora škole, radnici iz Centra za socijalni rad Grocka se nisu pojavili. Tako izudaran od majke, deda je uspeo da sa decom ode, ali ne do kuće, već do policijske stanice….
Nastaviće se….
EŽI
Naslovna fotografija: Ilustracija
