Deo Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) u Grockoj je posebno preduzeće u okviru ovog nekada velikog sistema, koji je osim Beograda hranio i druge delove nekadašnje Jugoslavije.
„PKB-Voćarske plantaže Boleč“ su nastale 60.tih godina prošlog veka na ledini, a 80.tih postale referentan privredni gigant koji je u svom zenitu upošljavao preko 1700 stalno zaposlenih i oko 2000 povremenih sezonskih radnika.
Rukovodstvo preduzeća koje je postavljeno posle 5.oktobra 2000. zateklo je više od 1500 zaposlenih, da bi samo nakon 7 dana u jednom paketu otpustilo njih 800, a vrlo brzo i ostale.
Pre dolaska „demokratske“ vlasti, odnosno 31. decembra 2000. godine preduzeće je sa stotinak traktora i više drugih mašina obrađivalo 5.496 hektara pod voćkama. Danas se ne obrađuje ni jedan jedini kvadratni metar. Pogon „Vitasok“ u Vilinim Vodama je proizvodio 6.860.000 jedinica različitih sokova godišnje, danas se ništa ne proizvodi.
U pogonu „Grocka“ se nekada samo džemova i marmelada proizvodilo godišnje 1.200.000 kilograma, odnosno ukupno 4.241.000 jedinica različitih proizvoda, danas se ništa više ne proizvodi. U hladnjači „Boleč“ nekada se lagerovalo 2.000 vagona različite robe, danas je u njoj još jedino paučina. Pogon „Tehnotrans“ je u Boleču, Sopotu i Barajevu imao ukupno 38 vozila za prevoz robe i putnika, danas nema ni jedno vozilo. Stalno zaposlenih je početkom veka bilo 990, dok se godišnje za sezonske poslove zapošljavalo još tri hiljade ljudi.
Već celu deceniju ovaj voćarski kolos tavori, dajući znake života još samo u voćnjacima jabuka. Dva puta je stavljan na aukciju za prodaju 58 odsto kapitala i to za 808 miliona dinara, pa za 542 miliona, ali mu se novi gazda ne nađe. Inače procenjena vrednost kombinata je 3,4 milijarde dinara.
Dva puta su „Voćarske plantaže” bile u predstečajnom postupku, ali je na kraju stopirano. Mnogi domaći privrednici, ali i neke strane firme su proteklih godina pominjane kao mogući kupci. Ipak, „Plantaže” ostaše zapuštene, a sada je ponovo u igri privatizacija i traženje strateškog partnera.
Osnovalo se udruženje Malih akcionara PKB-a Boleč
Oktobra 2014. g. „Mali akcionari“ PKB-a Boleč protestovali su ispred ove korporacije. Njih stotinak izrazilo je nezadovoljstvo prema tadašnjem rukovodstvu.Tačnije, ti „Mali akcionari“ PKB- Boleč su ustvari registrovano udruženje bivših radnika ove korporacije. Oni su na tom protestu tvrdili da oni samo žele da ukažu na tadašnje rukovodstvo i na to kako se „arči“ novac.Kako je tada navedeno, glavni problem je nastao onog trenutka kada su“mali akcionari“ krenuli u svoj radni pohod, odnosno da popisuju šta je sve ostalo u ovom kombinatu i na koji način su deljeni razni „sumnjivi“ ugovori o raznim zakupima, tadašnji direktor „PKB-a Boleč“ VLadan Zarić ih je isterao iz svojih prostorija. Kako je rečeno na ovom protestu, oni su se obraćali i predsedniku opštine Grocka, ali on je sa toliko neznanja im se obratio kao da nije znao da PKB Boleč uopšte i postoji.Takođe je navedeno da je jako interesantan podatak da je direktor Zarić otišao na put u London, a neposredno pre njegovog dolaska zapošljava Vuku (Milana Jankovića Žireta suprugu) da „sređuje“ papire.
Rukvodstvo tvrdilo da je ovaj protest montiran
Rukovodstvo PKB-a Boleč je tvrdilo da je ovaj protest montiran. Tačnije, Dejan Radosavljević je izjavio da Mali akcionari više ne postoje od onog trenutka kada je država dozvolila transformaciju iz akcionarskih društava u deoničarska društva i od tada akcije više ne postoje, a oni imaju neke zahteve. To je uradila Agencija za privatizaciju i država, nije problem u nama, istakao je tada Radosavljević. On je dodao i da među „protestantima“ čak i dvoje-troje sa kriminogenom prošlošću, a da u PKB-u Boleč ima ima dvadesetak ljudi koji rade i plata im je samo 25 000 dinara.
Prema zvaničnoj dokumentaciji, odlukom broj 325 od 5. marta 2009. status preduzeća je iz akcionarskog prebačen u društvo ograničene odgovornosti, ali je do danas ostalo nejasno ko je to tražio i zašto. Vlasnici su Republika Srbija sa 17,67 odsto i PKB a.d. iz Padinske Skele sa 24,7 odsto, dok društveni kapital učestvuje sa 57,63 odsto. Mali akcionari su na taj način potpuno odstranjeni.
Da se „krčmilo“ u Plantažama pisali i pojedini beogradski mediji
Da situacija u PKB-u Boleč nije baš najsjajnija, odnosno da postoje razlozi da se ovo preduzeće namerno rasprodavalo, pojedini beogradski mediji su pisali u više navrata.
Prema pisanju tih medija, PKB „Voćarske plantaže“, proteklih godina prodavalo je parcele pokraj puta i to po ceni i do 20 puta manjoj od njihove tržišne vrednosti. Kupci su za samo 3.000 evra dobijali hektar prostora kraj magistrale. „Voćarske plantaže“ raspolažu sa oko 2.000 hektara zemljišta, ali je desetine hektara rukovodstvo ovog preduzeća već rasprodalo. Poljoprivredne parcele koje su prešle u ruke privatnika nalazile su se pre svega uz Smederevski put i, prema nekim razvojnim planovima, moglo se očekivati da će postati građevinske.
Sve se ovo dešavalo u vremenukada je direktor „Voćarskih plantaža“ bio Žarko Radenović a predsednik Upravnog odbora firme Vladan Zarić. Tačnije oni su tokom 2005, 2006. i 2007. godine raspisali su 15 tendera na kojima su prodavali isparcelisane njive, livade, vrtove i voćnjake. Kvadrat tog zemljišta kupci su plaćali najčešće od 25 do 40 dinara, što je prema svim parametrima i 20 puta manje od tržišne cene. Prodavani su placevi u Vinči, Boleču, Leštanama, Ritopeku, a najčešće su bili izdeljeni na površine od 20 do 80 ari. Kasnije bi ih neki, isti vlasnici objedinili. Tako je raskrmčeno nekoliko stotina parcela. Jedna od najvećih i najboljih parcela prodata je u Boleču sa obe strane Smederevskog puta. Oko 19,34 hektara, pre tri godine, kupio je izvesni Zvonimir Sokolović iz Novog Kneževca i to za 5,1 milion dinara, što je tada vredelo oko 63.000 evra.
Tada je u Ritopeku 64 ara pored puta kupila i supruga Miladina Sapundžića, tadašnjeg zamenika predsednika Opštine Grocka. Sapundžić je objašnjavao da je tom kupovinom zaokružio svoje imanje.
„Voćarske plantaže“ prodale su 2005. godine i 15 hektara poljoprivrednog zemljišta u Vinči na kojem je izgrađena asfaltna baza. Kupac je bio firma „Bami putevi“, a ovu lokaciju dobili su za 4,2 miliona dinara. Kasnije je na njoj asfaltnu bazu sagradilo preduzeće „Alpina“. Iste godine u Vinči je prodata još jedna parcela kraj puta od 6,14 hektara za 3.300 evra po hektaru.
RASTURENA NAJVEĆA HLADNJAČA
Nekada najveća hladnjača na Balkanu u koju je moglo da stane 20.000 tona voća, potpuno je ruinirana. Još 2006. je zapaljena i ozbiljno oštećena. U preživelim halama sada se čuvaju jabuke, a deo se izdaje jednom uzgajivaču gljiva iz Leštana, koji sad tu proizvodi šampinjone.
U svim objektima Voćarskih plantaža pod jako sumnjivim okolnostima su nestale vredne materijalne stvari. Pogon Grocka već mesecima unazad, kako ništa više nije ostalo, lopovi opsedaju i skidaju deo po deo bakarnog krova.
SVE U ZAKUP
„Plantaže” imaju prihode i od izdavanja voćnjaka i oranica. U zakup na godinu dana ide sve što se može izdati. Oko 55 hektara solidnih voćnjaka izdali su u Grockoj i Sopotu. U zakup daju i 150 hektara oranica. Cena zemljišta je otprilike kao i kada grad izdaje – 100 evra za hektar. Voćnjake niko više ne koristi.
Dilojt izabran za privatizacionog savetnika PKB-a
Pre par dana odlučeno je da će Savetnik za privatizaciju PKB Korporacije biti kompanija Dilojt (Deloitte), a Ministarstvo privrede će u narednom periodu Vladi Srbije predložiti najoptimalniji način za privatizaciju tog preduzeća, rečeno je agenciji Beta u tom ministarstvu.
Kako navode, ta konsultantska kuća je jedina konkurisala na javnom pozivu za izbor privatizacionog savetnika.
Onaj ko kupi Plantaže ući će u posed 1500 hektara koji su u vlasništvu firme, a na raspolaganju će imati još 1500 hektara državnog zemljišta koje preduzeće obrađuje“. Ovih 1500 hektara u „vlasništvu“, jeste zemljište koje je oteto lokalnim seljacima po osnovu Zakona o arondaciji u vreme kada je nastalo ovo preduzeće. Ova zemlja je hranila generacijama stanovništvo Boleča, Ritopeka i okolnih sela još od Miloša Obrenovića i oslobođenja od Turaka, do dolaska PKB. Ljudi su podneli zahtev za restituciju. Da li neko o tome razmišlja, i da li će se država po iskustvu još jednom oglušiti?
Za Žig Info:
Željko Matorčević
