Hvala vam što mi je pružena prilika da vam se obratim. Na početku želim da istaknem da verujem da će ovaj sud doneti pravednu odluku i jedinu ispravnu odluku , osuditi optužene za delo koje im se stavlja na teret i koje su učinili. Želim da zamolim sud i sve prisutne da se na trenutak poistovete sa mnom: da zamislite noć u kojoj su spokojno otišli na počinak , mirne saveti, jer ne dugujete nikom ništa, nikom se niste zamerili, nikome odmogli , živite skromno.
Iz tog mirnog sna budi vas lomljava stakla , ustajete bunovni , nesvesni bilo kakve opasnosti, pogledate sa terase, vidite kola koja se udaljavaju i vatru koja zahvata vašu kuću i širi se sve više . Iskreno se nadam da taj strah niko od vas nikada neće osetiti. Grozničavo pokušavate da probudite muža, pridižete ga sa mukom , on je omamljen dimom i još uvek nesvesan opasnosti. Uplakani , uplašeni stojite u spavaćici i posmatrate kako plamen proždire sve što imate a vi ste nemoćni da bilo šta uradite. Oko vas se širi miris paljevine. Odjedanput shvatate da ste beskućnik . Odjednom nemate nijednu svoju stvar , odjednom morate da budete na teretu drugih , nosite tuđu garderobu, spavate u tuđoj kući. Pri tom ste stari i nemoćni i nemate snage ni vremena da krenete od ničega, da više ne možete da steknete kao što ste sticali u mladosti.
Ali nisu materijalne stvari te koje nedostaju : Nedostaju vam još više uspomene koje su vezane za te stvari. Nedostaju vam fotografije koje više nikad nećete pogledati, koje vas nikad više neće podsetiti na neke davne i srećne trenutke , na detinjstvo, mladost, rađanje deteta , nedostaju vam sinovljeva pisma iz vojske , crteži koje su vam unuci nacrtali za vaš rođendan ili 8 mart… To su vrednosti koje ste izgubili i koje se ne mogu izmeriti nikakvim novcem. Baš kao i spokoj i miran san koje ste imali , a koje ste izgubili zauvek. Pomislite samo kako su sada duge noći , kako su teške te noći u kojima nemate sna , provedete ih budni , osluškujući svaki šum , korake , skačete iz kreveta kada čujete zvuke automobila ili nečiji glas, drhtite kada zalaje komšijin pas. Zbog svega toga zdravlje vam je ozbiljno narušeno , prinuđeni ste idete od lekara do lekara , odjednom pijete gomilu lekova , prvi put u životu morate da potražite pomoć psihijatra da pokušate da odagnate strah i noćne more.
Na kraju želim da ponovim : Ne želim da se iko od vas ikada nađe u ovoj ili sličnoj situaciji. Ne želim to ni optuženima ni njihovim porodicama. Ali mislim da svako mora da odgovara za ono što je učinio , kako se ovakve stvari ne bi nikad ponovile ne samo mojoj porodici , već kako se ne bi dogodile nikom više.
HVALA!!!
EŽI, Naslovna fotografija: Marko Risović
