Prenosimo u celosti završne reči kolege Milana Jovanovića:
Zahvaljujem se što sam dobio priliku da se obratim sudu u okviru ove završne reči.
Na početku želim da naglasim da osećam olakšanje što konačno dolazi kraj ovome dugotrajnom i iscrpljujućem postupku, u kome je odbrana D.Simonovića pre nastojala da stavi mene na optuženičku klupu, nego što je dokazivala neumešanost svog branjenika u zlodelo koje mi je počinjeno.
A počinjeno mi je veliko zlodelo.
Ova organizovana grupa kojom je rukovodio D.Simonović uništila mi je za sat vremena sve ono što smo moja supruga i ja sticali ceo svoj život.
Svu nastalu materijalnu štetu je moguće nadoknaditi, ali neke stvari se više nikada ne mogu nadoknaditi,niti vratiti u prvobitno stanje.
Ko će nama vratiti duševni mir, spokoj koji treba da imamo u ovim poslednjim godinama naših života? Ko može danas da vrati zdravlje moje supruge koje je trajno narušeno te noći? Ona više ne spava noću, ja slušam bat njenih koraka po terasi, ona pretrne od straha na svaki šum. Od jedne jake i zdrave žene postala je srčani bolesnik i leči se na neuropsihijatriji. To je ono što me danas najviše boli.
Kako se mogu nadoknaditi drage uspomene koje nam je te noći progutao plamen? Ko će da nam vrati drage fotografije, na kojima je zabeleženo rođenje naše dece, rođendani, venčanja, slike naših roditelja? Kako da vratimo čestitke koje su nam unuci napisali svojom neveštom rukom, njihove prve crteže koje smo čuvali sve ove godine?
Kažite, kako bi se vi osećali kad vam vaši unuci kažu da se plaše da prespavaju kod bake i dede?
Želim da niko od vas to nikad ne sazna.
Nikad!
Na ovom suđenju ja nisam čuo ni jednu reč negiranja krivice. Odbrana se bavila proceduralnim pitanjima i nastalom materijalnom štetom. Odbrana se više trudila da utvrdi koliko je supruga imala zavesa i goblena nego da odagna sumnju da je Simonović nalogodavac zločina koji mi je pričinjen.
Naravno , ja tih sumnji nemam.
Dragoljub Simonović je nalogodavac napada na mene i moju porodicu, kao što postoji osnovi sumnje da je i nalogodavac napada na Željka Matorčevića kome su nanete teške telesne povrede.
Cilj ove grupe koju je organizovao Dragoljub Simonović nije bio da zapale moj automobil, to su mogli uraditi bilo gde, na parkingu, a da ne dovede u pitanje bilo čiji život. Ali njihov cilj je bio da me liše života,kao i da unište sve materijalne dokaze koje smo prikupili o pljačkanju državnih preduzeća i drugim nezakonitim radnjama, o neosnovanom bogaćenju njega i njegove porodice, zloupotrebama i proneverama u opštini Grocka, što je potvrdila i budžetska inspekcija na preko 400 strana izveštaja.
O kriminalnim radnjama Simonovića se ne bi se sada bavio. Za to bi mi bilo potrebno nekoliko sati, a i nije predmet ovog postupka.
Zbog pisanja Žig-infa o svemu tome Simonović je naredio da mi se iseče voda i kanalizacija.
Slao je građevinsku inspekciju da mi ruši legalizovanu kuću. Razne inspekcije su me posetile čak 37. puta i svi su izjavili da to rade po Simonovićem naređenju. Nakon paljenja moje kuće podneo je 16 prijava protiv Žig infa, jer je bio ubeđen da je spalio sve dokaze koje smo imali.
Kao što je tim nezakonito stečenim novcem, svojim uticajem organizovao neposredne izvršioce zlodela nada mnom, tako je tim istim novcem nesumnjivo platio da npr. Mihailović promeni svoj iskaz. I meni je lično preko posrednika nuđeno da kažem bilo koju bezobraznu cifru, kako bi ceo ovaj slučaj otišao pod tepih, a Simonović bude oslobođen. Ja to,naravno,nikad ne bih prihvatio.
Poštovani gospodine sudijo, ja nisam veliko i značajno novinarsko ime. Zapravo, za mene niko ne bi čuo da moja kuća nije zapaljena. Žig-info je mali medij koji se ipak usudio da svojim pisanjem dirne u osinje gnezdo i interese nekih velikih igrača, većih i od samog Simonovića.
Zato nam je nacrtana meta na čelo.
Lokalni moćnici su želeli da posledice koje smo pretrpeli Matorčević i ja zaplaše i sve ostale novinare, da nas sve nateraju da zaćutimo.
Zato je važna presuda koju će te doneti: da pokaže da se istina ne može ućutkati, da ne sme da postoje nedodirljivi, da zločin ne sme da ostane nekažnjen.
Živimo u groznom vremenu danas. Ako hoćemo da to promenimo, svako od nas mora da pruži svoj doprinos. Mi smo to pokušali kroz naša istraživanja nezakonitih radnji u opštini u kojoj živimo.
Mnogi hrabri novinari su se takođe usudili da javno progovore o nezahvalnim, a nada sve opasnim temama. Kažem-opasnim, jer kako vidimo pisanje u Srbiji često može da vas košta onog najdragocenijeg što imate-života. Ali ako hoćemo bolje društvo,onda svi moramo načiniti korak da to promenimo.
U tom smislu, gospodine sudija,nadam se da će i Vaša presuda o ovom slučaju biti korak ka istini, pravdi slobodi misli i govora, te da će biti odvraćajući primer za sve one koji žele da ućutkaju novinare kako bi nesmetano koristili državne institucije i državne resurse za svoje privatne interese.
Ovde sam čuo pretnje koje su upućene zameniku javnog tužioca. Okrivljuju Vučića, Verana Matića, novinare, predsednike sudova i tužioca, a i vi gospodine sudija niste po volji odbrane D.Simonovića.
Uzdam se u vašu pravičnost,u dostojanstvo sudijske funkcije, ali i u Vašu hrabrost da donesete jedinu moguću presudu. Da oglasite krivim sve izvršioce za zlodelo koje mi je učinjeno.
Hvala Vam!
EŽI
