PIONIRI koji su rasli u Jugoslaviji učili su da će ih socijalistički razvoj odvesti u bolju budućnost. U toj budućnosti, međutim, čekao ih je krvavi raspad zemlje, a na život u SFRJ, mnogi od njih, od Makedinije do Slovenije, danas gledaju kao na bolju prošlost.
Zbog čega je i dvadeset i više godina otkako su na ruinama države koja je bila Istok na Zapadu i Zapad na Istoku, uspostavljeni novi entiteti sa nacionalnim predznakom, prisutna nostalgija za nečim što se tako zdušno rušilo, pokušao je da odgovori naučni skup održan juče i prekjuče u Muzeju istorije Jugoslavije.
Međunarodna konferencija „Nostalgija u pokretu“ koja je za temu imala postkomunističku nostalgiju, okupila je stručnjake iz Srbije i zemalja bivše Jugoslavije, ali i Češke i Bugarske. Koordinatori ovog projekta bile su Marija Đorgović i Mirjana Slavković, kustoskinje MIJ.
– Na nostalgiju se obično gleda kao na intimnu, sentimentalnu, eskapističku, nevinu priču o boljoj prošlosti, koja svoje slušaoce čini neaktivnim – smatra Mitja Velikonja, rukovodilac Centra za kulturne i religiozne studije na Univerzitetu u Ljubljani. – Takvi pogledi zapostavljaju drugu stranu: kao „retrospektiva utopija“, nostalgija je emancipatorska, aktivna, priča koja uključuje i aktivira, jer veličajući prošlost, zapravo kritikuje sadašnjost.
Za lingvistu i antropologa Tanju Petrović jugonostalgija je fenomen povezan sa dubljim saznanjima o društvenom životu i premašuje lamentiranje radnika nad izgubljenom socijalnom sigurnošću:
– Nostalgija ima kapacitet da utiče na sadašnjost ohrabrivanjem tenzija i stvaranjem neprijatnosti, sprečavajući tako da ruine socijalističke industrije, ruine te modernističke utopije, budu poslate u istoriju, ili da budu ignorisane i postepeno zaboravljene kao ostaci neodgovarajuće socijalističke prošlosti.
Pojmovi nostalgije i socijalizma se, prema mišljenju Branislava Dimitrijevića, profesora istorije i teorije umetnosti na Školi za umetnost i dizajn u Beogradu, gotovo isključuju.
– Pre trideset godina teško da bi se ova dva pojma mogla spojiti. Nostalgija je prvenstveno shvatana kao buržoaska kulturna praksa čežnje za prošlošću, neka vrsta hipohondrije buržoaskog srca, iluzija o nekom harmoničnom bel epoku koji je prethodio modernim antagonizmima. Kako onda staviti ova dva pojma u isti koš, kada se zna da je jugosloveski socijalizam proizašao iz modernih društvenih antagonizama i revolucionarne klasne borbe? Kako pristupiti ovoj temi u sadašnjim društvenim uslovima u kojima je svaki nagoveštaj klasne borbe potisnut, u kojima je uspomena na Jugoslaviju svedena na društvenu zanimljivost, a ne uzdignuta na političku lekciju – pita se Dimitrijević.
Kao što se na mestu gde je Tito sahranjen, u Kući cveća, koja je u sklopu MIJ, svake godine okupljaju udruženja i pojedinci da obeleže njegov rođendan, takvi skupovi održavaju se svakog 25. maja i u njegovom rodnom Kumrovcu. Taj fenomen proučavala je Nevena Škrbić Alempijević sa odeljenja za etnologiju i kulturnu antropologiju Fakulteta društvenih nauka Zagrebačkog univrziteta.
– Ljudi se i dalje tog dana okupljaju u Kumrovcu bez obzira na to da li političke elite odobravaju ili ne – tvrdi naučnica. – Tu dolaze iz različitih razloga: da iskažu svoju nostalgiju, uspostave kontinuitet između prošlosti i sadašnjosti, da kritikuju sadašnje okolnosti i odnose snaga, ili samo da vide svoje nekadašnje drugove. U Kumrovcu, kako kažu, mogu da učestvuju u priči koja se retko čuje na javnoj sceni Hrvatske. Ispoljavanje nostalgije javno, na mestu gde je Tito rođen, zato ne treba tretirati kao prevashodno konzervatini i nekritički odnos prema prošlosti. U kontekstu prethodinih istraživanja jugonostalgije i titonostalgije na nju se može gledati i kao na fenomen koji donosi inovacije, samoidentifikaciju i novu kulturnu recepciju.
Konferencija „Nostalgija u pokretu“ stoji na samom kraju višegodišnjeg istraživačkog procesa i promišljanja koji se odnosi na temu sećanja i nostalgije u okviru Muzeja istorije Jugoslavije, kaže, za „Novosti“, jedan od koordinatora Mirjana Slavković:
– Smisao ovog edukativnog programa je da napravi presek dosadašnjih istraživanja u ovoj oblasti i trasira smernice za buduće istraživačke projekte.
REFERATI NA ENGLESKOM
OVAJ naučni skup deo je projekta „Heroji koje volimo. Ideologija, identitet i socijalistička umetnost u novoj Evropi“, koji finansiraju Evropska komisija i Allianz Kulturstifung. Zbog toga su svi učesnici svoje radove predstavili na engleskom jeziku.
