Za vreme stare Jugoslavije, nakon 1944. godine započela je bezrezervna i sistematska haranga na sve ono što se ne uklapa u njenu ideološko-političku matricu.
Nakon preuzimanja imovine Kraljevine Jugoslavije, prva se na udaru našla privatna imovina domaćih i stranih lica, koja je merama državne prinude kao što su konfiskacija, sekvestracija, agrarna reforma, kolonizacija i nacionalizacija, bez obzira na volju vlasnika i bez ikakvog obeštećenja, oduzimana i pretvarana u državnu, odnosno društvenu svojinu.
Zakonom o agrarnoj reformi i kolonizaciji 1945. godine su od privatnih vlasnika (seljaci i drugi vlasnici, banke, preduzeća, akcionarska društva, crkve) u korist države oduzeti brojni zemljoradnički i nezemljoradnički posedi poljoprivrednog i šumskog zemljišta, kao i zemljišni posedi crkava, manastira, verskih ustanova i zadužbina.
Tako je i familiji Stekić oduzeto krajem 50-ih godina prošlog veka deo poljoprivrednog zemljiša u Vrčinu, na kojem se sada nalazi fudbalski teren i deo parcele sve do Železničke stanice.
Zatim je nakon više od šest decenija čekanja, denacionalizacija u Srbiji dobila je zakonski okvir. Raniji vlasnici, njihovi naslednici i pravni sledbenici, konačno, posle više od šest decenija, mogli su da očekuju vraćanje oduzete imovine, ili bar obeštećenje u obveznicama.
Gde god je to moguće, biće vraćena baš ona imovina, koja je i oduzeta. Predviđena je i kompenzacija kroz neku drugu nepokretnost u državnoj svojini, koja po vrednosti odgovara onoj koja je nacionalizovana, konfiskovana, eksproprisana, najavili su uvođenjem zakona o takozvanoj „denacionalizaciji“ u Srbiji.
Pravo da vrate svoju familijarnu parcelu, odnosno danas dve parcele, podneli su Stekići. Dokazivali su na više nadležnih mesta da imaju pravo svojine i to dokazivanje je trajalo godinama. I kada su došli do gotovo do kraja agonije, novi problem- iz GO Grocka ne rešavaju rešenje.
-2011 godine podneli smo zahtev za konverziju vlasništva katastru u Grockoj. Nakon dve godine uspeli smo, tek uz pomoć zaštitnika građana, da dobijmo njihovo rešenje na koje smo mi uložili žalbu drugostepenom organu (Ministarstvu saobraćaja i infrastrukture) . Ovaj organ poništava rešenje Katastra Grocka kojim predmet vraća na ponavljanje postupka. Po dobijanju rešenja oni se više ne oglašavaju . Ne znam koliko smo im mejlova poslali sa zahtevom da ponove postupak. Na kraju smo podneli i pisani zahtev računajući da mora da daju neki odgovor . Kako nisu ni na pisani zahtev odgovorili počeli smo da pišemo svim mogućim institucijama pa i premijeru . Gradonačelniku smo se obratili prošle godine i odgovorio je da će po hitnom postupku videti da reši naš problem, nažalost do sada ništa . Od premijera smo takođe dobili povratni odgovor da će hitno da reše problem i onda nastaje ćutanje. Ispekcija rada je, kao, odreagovala naložila rešavanje u roku od tri dana. Međutim u roku od tri dana Katastar nas obaveštava da će zatražiti stručno mišljenje pa kada dobiju, doneće rešenje. I evo već koliko nedelja se čeka stručno mišljenje i ako imaju jasna uputstva ministarstva. Problem je što je jednu parcelu uzurpirao Sportski klub Vrčina . Nama je sve jasno da veliki uticaj na službu katastra kao i na ostale službe pri opštini ima Dragoljub Simonović,ali nam nije jasno da premijer toliko o poštovanju zakona i prava građana govori a da u tom pravcu ne radi ništa.I da mogu institucije tako neodgovorno da se ponašaju i da niko ne snosi nikakvu odgovornost, kažu za Žig Info iz porodice Stekić.
Dobijali su Stekići i pretnje. Kako kažu, sve to zbog toga što traže svoje. Pretnje su prijavili policiji a zapisnike verno čuvaju. Ko zna, možda im nekada zatreba. Za sada, ne preostaje im ništa drugo nego ili da sačekaju konačno rešenje iz Grocke ili možda, kao što je to slučaj iz Brestovika, da preoru igralište i posade voće. Građani opštine Grocka bi trebali da provere vlasništvo svoje imovine da jednoga dana ne ustanove da nisu vlasnici.
Za Žig Info:
Željko Matorčević
