„PRESTONICA TREŠANJA“ RITOPEK: Romi beru, Srbi mere, Rusi nose!

SVE trešnje iz Ritopeka odoše u Moskvu i Sankt Peterburg! Poslednjih dana, ruski kupci, „pustoše“ srpsku prestonicu ovog voća. Svake večeri, samo od jednog našeg otkupljivača, bar tri šlepera, sa po 18 tona trešanja, kreću za Rusiju. I da ima još 10 puta toliko, Rusi bi sve otkupili!

Ispred otkupne stanice u Ritopeku, u petak kao u košnici. Od ranih jutarnjih časova na velikom parkingu pozicije zauzimaju šleperi ruskih i moldavskih tablica, kamioni sa prodavcima gajbica, a negde od podneva, formira se i duga kolona traktora natovarenih trešnjama. I tako će biti bar još tridesetak dana, dok se ne obere svaki plod – od rane sorte burlat, preko šarene i ohridske do poslednje – herc.

– Zainteresovanost ruskih kupaca za srpske trešnje, pa i jagode je ogromna – priča nam Viktor, vozač šlepera iz Kišinjeva, glavnog grada Moldavije. – Za prevoz trešanja od proizvođača iz Srbije do ruskih kupaca, angažovano je više stotina vozača iz Rusije, ali i nas iz Moldavije i Belorusije. Štaviše, ruske firme koje su nas angažovale, zahtevaju da roba što pre stigne na odredište. Zato svaki šleper ima po dva vozača, pa vozimo gotovo bez pauze. Samo da trešnje što pre i u što boljem stanju stignu do Moskve i Sankt Peterburga.

Do Moskve, Viktor i njegov kolega Tigran, za tri dana prevale oko 2.700 kilometara. Predaju robu, pa nazad po novu turu. Naporno im, veli Viktor, jeste, ali vredi. Ne skriva da na prevozu srpske trešnje dobro zarađuju, ali koliko im „čisto“ ostane – nije rad da otkrije.

I uzgajivači trešanja iz Ritopeka, ove godine, imaju razloga za zadovoljstvo. Rod je dobar, a i otkupna cena, kažu, nije loša – od 200 do 250 dinara za kilogram.

– Trešnja je rodila baš kako treba, ni malo ni mnogo – priča nam poljoprivrednik Milosav Stevanović (65) iz Ritopeka. – Kvalitet je prvoklasni, verujem da ću do kraja sezone sa dva i po hektara predati 18-20 tona ploda. I otkupna cena je solidna, tako da će nam rod trešanja ove godine pokriti sve ostale gubitke na jabukama, nektarinama i breskvama, koje je mraz „obrao“ pre vremena.

Berači stižu u voćnjak u Ritopeku,foto Z.Jovanović

Da se svi poslovi obave na vreme i da trešnje u što boljem stanju stignu u Rusiju, voćari iz Ritopeka uposlili su ovih dana, po rečima uzgajivača Miroslava Petrovića (30), oko 5.000 berača. Uglavnom Romi iz Srbije, Bosne i Rumunije.

– To su sezonci koje angažujemo već petnaestak godina – priča Petrović. – Dugo se znamo, a oni dobro znaju kakav posao ih čeka. Dnevnice su 2.000 ili 2.500 dinara, zavisno od toga da li su obroci uključeni ili ne, a smeštaj se podrazumeva. Može i po 180 dinara za gajbicu. No, sve to dogovaramo na početku sezone. Sama cena, od 250 dinara koju nama plaćaju otkupljivači, „zvuči“ dobro, ali ne treba zaboraviti koliko su skupi proizvodnja i berači trešanja.
foto Z.Jovanović

A, vešti berači, na plantažama su već od šest sati pa do pola pet po podne. Merdevine, kanta i kačket koji glavu čuva – najvažniji su im „alat“.

– Ma, nije teško, godinama mi ovo radimo, ali mora pažljivo da se bere – priča nam Muharem Ferizović iz Leskovca. – Kod Miroslava sezonski radim već 12 godina. Ove godine sa mnom beru i supruga, sin, sestra i zet. Zna se: počinjemo od vrha, pa se spuštamo. Muškarci kantu, koja „podmiri“ dve gajbice od pet i po do šest kilograma, napune za četrdesetak minuta, a žene za pola sata. Veštije su. Posle tri kofe ide pauza, tako da imamo najviše dve-tri pauze dnevno.

Trešnje beru i stari i najmlađi,foto Z.Jovanović

Sve ono što radnici oberu, slije se do otkupnih stanica tek u poslepodnevnim satima, pa otkupljivače „pravi“ posao čeka uveče.

– Ostanemo i do tri po ponoći – kaže nam Nataša Pavlović, direktor „Farm fruta“ iz Ritopeka. – Uglavnom da bismo bez greške uradili prateću dokumentaciju za carinu. Jer, svaki voćar pa makar predao i dve gajbice, mora da nam donese potvrde da je njegovo gazdinstvo registrovano, strukturu poljoprivredne proizvodnje, izjavu da je to njihova proizvodnja i knjigu tretiranja. Sve to mora da bude „čisto“ da bismo poslovali bez problema i da bi naše trešnje bez problema i „u punom sjaju“ stigle do ruskih kupaca.

Gajbice trešanja utovaraju u kamion iz Moldavije Foto Z. Jovanović

DLANOVE TRLJAJU I KRADLJIVCI

ZBOG ovogodišnjeg roda trešnje u Ritopeku, dlanove trljaju i nezvani gosti, kradljivci koji rade od sumraka do svitanja.

– Ubrzo pošto radnici odu sa plantaža, lopovi se razmile po našim zasadima – jada se Miroslav Petrović. – Beru trešnje od šest uveče do šest ujutru. Džaba je što mi imamo terenska vozila, pa se „rastrčimo“ od voćnjaka do voćnjaka. Dok stignemo u jedan, oni su već u drugom. I što je najgore, ne prezaju ni da lome grane na mladim voćkama. Najvažnije im je da uberu što više, a kakvo će stablo ostati iza njih – ne mare.

Foto Z. Jovanović

TREŠNJE IZ KISAČA

– RITOPEK jeste srpska prestonica trešnje i biće, ali moram da pohvalim kvalitet ovog voća koji otkupljujemo od voćara iz Kisača – kaže Nataša Pavlović. – Reč je o trešnjama novih sorti kordija, regina, ferovija i samba, koje su zaista vrhunskog kvaliteta. Kada ih vidite u gajbici, jednostavno – zastane dah. Kamo sreće da je u Srbiji više ovakvih uzgajivača.
Foto Z. Jovanović