Naselje Ritopek, kraj Dunava, je na samo 40-ak minuta vožnje od Beograda, ali meštani još uvek nemaju vodovodnu mrežu. Od pre par godina beogradski vodovod im vodu dostavlja cisternama. Dešava se da, ukoliko se blagovremeno ne prijave za dostavu, slavine budu suve i danima.
Čovek putuje na mesec, roboti su počeli da zamenjuju ljude, ali voda nije stigla u Ritopek. U naselju kraj Dunava, druge po veličini reke u Evropi, prazne slavine a voda se neretko nosi balonima. Ne sa reke, već od komšija ili drugih ljudi dobre volje.
„Imam troje dece, suprugu, majku, šestočlana porodica. Nemam ni kap vode“, priča nam Boro Dudić iz ovog mesta.
Meštani Ritopeka kažu da njihova bitka za vodu u cevima, do domaćinstava, traje četrdeset godina. Naselili su se vođeni nadom, ali i obećanjima da će je dobiti. Pamte i vreme kada su vodu plaćali 100 ili 200 maraka. Poslednjih godina je dobijaju besplatno od Vodovoda Beograd – u cisternama.
Boro Dudić kaže da creva moraju da imaju i razvlače ih sami. „Oni stanu. Imaju jednostavno 15-20 minuta da sačekaju. U slučaju da se mi ne snađemo za tih 15-20 minuta, oni okreću tu istu cisternu, vraćaju se kod drugog meštanina, komšije kojima je nekako bliži prilaz, gde mogu da istoče vodu i nastavljaju dalje“, objašnjava.
On je, u trenutku kada ga je ekipa N1 obišla, rekao da je to bio sedmi dan bez vode u njegovoj kući. Zahvaljujući komšijama čiji bazeni još nisu prazni, mogao je da napuni koji balon.
Tokom zimskih dana cisterna ne može da se približi do svih domaćinstava. Zato stalno gledaju u nebo.
„Na nekih dvesta metara od kuće parkiram automobil, ručno, uzbrdo nosim tu vodu balonima. U slučaju da mi komšija u tom momentu ima vodu, oni mi izađu u susret, natoče mi. Ako nemaju ja ujutru, popodne, uveče… Majka, supruga, ko kako stigne donosi vodu. Tu vodu moramo da sipamo u vangle da bi grejali vodu za kupanje, za osnovnu higijenu“, ističe Dudić.
Iz beogradskog Vodovoda kažu da vodu dostavljaju redovno ali da su problemi mogući tokom zime:
„Pijaća voda se isporučuje auto-cisternama, koje su svakodnevno (od četiri do pet) obezbeđene i raspoređene po navedenom naselju. Usled nemogućnosti da auto-cisterne normalno funkcionišu na niskim temperaturama, tokom subote 16, nedelje 17. i ponedeljka 18. januara, one nisu bile dostupne potrošačima u naselju Ritopek“.
Nije, kaže Dudić, mnogo lakše ni leti. Voda koju dobiju traje 15-ak dana, a ako se na vreme ne prijave za dostavu bez iste mogu ostati danima.
„A oni, ako su u gužvi, kažu nam dobićete vodu kroz pet, sedam, deset dana što mi ne možemo da izdržimo ako ostanemo bez vode tog dana… Sledećih sedam do deset dana mi ne možemo jednostavno izdržati bez vode, isto tako onda i leti se snalazimo“, dodaje.
U Ritopeku obećanjima više ne veruju, kažu mnogo ih je bilo proteklih decenija. Poslednje je stiglo od zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića koji je rekao da će veći deo Ritopeka imati vodu do novembra ove godine. Ostalo je da čekaju i taj rok.
