Постоје тренуци када стварност постане бизарнија и страшнија од било које ноћне море. Један такав тренутак доживео је Д.М. (пуно име познато редакцији) из Пудараца, када је недавно отишао на Старо гробље у овом месту да обиђе гроб свог оца.
Међутим, уместо крста и места на које је годинама доносио цвеће, затекао је призор који га је паралисао – свежу хумку, очигледан знак да је ту неко други, потпуно непознат, тек сахрањен.
Овај догађај није само административни пропуст; то је дубока људска трагедија која отвара питање да ли наши најмилији уопште имају мира након смрти.
„Остао сам без текста, оца су ми прекопали“
У разговору за редакцију „Жиг инфо“, Д.М. није могао да сакрије шок и неверицу. Слика коју је затекао на гробљу прогањаће га, каже, док је жив.
„Дошао сам да обиђем оца, да запалим свећу. Када сам стигао на парцелу, видео сам свежу хумку, сахрањен је неко кога не знам. Остао сам без текста. Како је то могуће? Чиме се они воде?“, прича видно потресен Д.М.
Он признаје да на очевом гробу није био подигнут велики мермерни споменик. Породица је, у складу са својим могућностима и обичајима, поставила дрвени крст са натписом.
„Тачно је да није било споменика, ту је био само један крст са натписом мог оца. Можда је, временом, тај крст и иструлео, пао, али зар је то разлог да се тако понашају? Зар јавно предузеће не би требало да има евиденцију, да провери, да позове? Да неко дође и само прекопа гроб мог оца… Просто не могу да верујем да се ово дешава“, каже Д.М. кроз сузе.
Очевици: „Дошли из Јавног предузећа и рекли да је место слободно“
Да ствар буде још бизарнија, према речима очевидаца и мештана Пудараца са којима смо разговарали, спорну сахрану је, наводно, обавило ни мање ни више него надлежно Јавно предузеће „Пијаце и зеленило Гроцка“.
„Према њиховим речима, ово предузеће је изашло на лице места и утврдило да на тој парцели ‘има слободно место’. Како су то утврдили, да ли само визуелним прегледом, остаје нејасно. Али чињеница је да је ту сада сахрањена друга особа, а да породица Д.М. више не зна ни где тачно почива њихов отац“, преноси нам један од мештана.
Како „Жиг инфо“ сазнаје истраживањем, новосахрањена жена је, иронично, родом управо из Пудараца, девојачког презимена Ђурић. Иако је живела у Београду, на Палилули, и наводно није имала својих потомака, неко од родбине је затражио да буде сахрањена у родном селу. Ова чињеница, иако не умањује трагедију породице Д.М., додатно указује на хаотично стање у погребним службама и недостатак уређене евиденције, што је вероватно и довело до тога да се „нађе“ наводно слободно место управо преко гроба оца Д.М.
Овај случај отвара и шире питање хроничне несташице гробних места, која је посебно изражена на територији Београда. Како су највећа градска гробља попут Новог, Централног или Топчидерског већ годинама „затворена“ (дозвољено само сахрањивање у постојећим породичним гробницама), притисак на приградска и сеоска гробља је огроман.
Цене гробница у престоници достижу вртоглаве цифре, често се изједначавајући са ценама гарсоњера, што ствара плодно тло за „лов“ на сваки педаљ наводно слободне земље на гробљима.
Зид ћутања у институцијама
Очајан и повређен, Д.М. је правду покушао да потражи преко институција. Како нам је потврдио, цео случај је одмах пријавио полицији у Гроцкој, затим Комуналној инспекцији општине Гроцка, као и Комуналној милицији у Београду.
Редакција „Жиг инфо“ је, следећи новинарску дужност, упутила званична питања свим наведеним странама:
- ЈП „Пијаце и зеленило Гроцка“ (које је према Статуту и званичним подацима надлежно за управљање гробљима): Упитали смо да ли су упознати са случајем, како је дошло до пропуста и коју евиденцију о гробним местима поседују.
- Министарству унутрашњих послова (МУП): Да ли је пријава евидентирана и које кораке ће предузети.
- Градској општини Гроцка (Комунална инспекција): Да ли су извршили надзор.
До закључења овог текста, у нашу редакцију није стигао ниједан одговор.
Зид ћутања институција само продубљује трагедију породице Д.М. и поставља застрашујуће питање за све грађане: Како је могуће да морамо да страхујемо за своје најмилије које смо покопали? Ако дрвени крст који је можда иструлео даје за право јавном предузећу да прекопа гроб, какав немир то уноси међу хиљаде породица које немају новца за скупоцене споменике?
Страх је, чини се, још већи када институције које би требало да нас заштите и спроводе закон, нису нашле за сходно ни да се упристоје и одговоре на питања о овако скандалозном догађају.
За Жиг инфо:
Жељко Маторчевић
Насловна: Жиг инфо- Старо гробље у Пударцима
