Postoje trenuci kada stvarnost postane bizarnija i strašnija od bilo koje noćne more. Jedan takav trenutak doživeo je D.M. (puno ime poznato redakciji) iz Pudaraca, kada je nedavno otišao na Staro groblje u ovom mestu da obiđe grob svog oca.
Međutim, umesto krsta i mesta na koje je godinama donosio cveće, zatekao je prizor koji ga je paralisao – svežu humku, očigledan znak da je tu neko drugi, potpuno nepoznat, tek sahranjen.
Ovaj događaj nije samo administrativni propust; to je duboka ljudska tragedija koja otvara pitanje da li naši najmiliji uopšte imaju mira nakon smrti.
„Ostao sam bez teksta, oca su mi prekopali“
U razgovoru za redakciju „Žig info“, D.M. nije mogao da sakrije šok i nevericu. Slika koju je zatekao na groblju proganjaće ga, kaže, dok je živ.
„Došao sam da obiđem oca, da zapalim sveću. Kada sam stigao na parcelu, video sam svežu humku, sahranjen je neko koga ne znam. Ostao sam bez teksta. Kako je to moguće? Čime se oni vode?“, priča vidno potresen D.M.
On priznaje da na očevom grobu nije bio podignut veliki mermerni spomenik. Porodica je, u skladu sa svojim mogućnostima i običajima, postavila drveni krst sa natpisom.
„Tačno je da nije bilo spomenika, tu je bio samo jedan krst sa natpisom mog oca. Možda je, vremenom, taj krst i istruleo, pao, ali zar je to razlog da se tako ponašaju? Zar javno preduzeće ne bi trebalo da ima evidenciju, da proveri, da pozove? Da neko dođe i samo prekopa grob mog oca… Prosto ne mogu da verujem da se ovo dešava“, kaže D.M. kroz suze.
Očevici: „Došli iz Javnog preduzeća i rekli da je mesto slobodno“
Da stvar bude još bizarnija, prema rečima očevidaca i meštana Pudaraca sa kojima smo razgovarali, spornu sahranu je, navodno, obavilo ni manje ni više nego nadležno Javno preduzeće „Pijace i zelenilo Grocka“.
„Prema njihovim rečima, ovo preduzeće je izašlo na lice mesta i utvrdilo da na toj parceli ‘ima slobodno mesto’. Kako su to utvrdili, da li samo vizuelnim pregledom, ostaje nejasno. Ali činjenica je da je tu sada sahranjena druga osoba, a da porodica D.M. više ne zna ni gde tačno počiva njihov otac“, prenosi nam jedan od meštana.
Kako „Žig info“ saznaje istraživanjem, novosahranjena žena je, ironično, rodom upravo iz Pudaraca, devojačkog prezimena Đurić. Iako je živela u Beogradu, na Paliluli, i navodno nije imala svojih potomaka, neko od rodbine je zatražio da bude sahranjena u rodnom selu. Ova činjenica, iako ne umanjuje tragediju porodice D.M., dodatno ukazuje na haotično stanje u pogrebnim službama i nedostatak uređene evidencije, što je verovatno i dovelo do toga da se „nađe“ navodno slobodno mesto upravo preko groba oca D.M.
Ovaj slučaj otvara i šire pitanje hronične nestašice grobnih mesta, koja je posebno izražena na teritoriji Beograda. Kako su najveća gradska groblja poput Novog, Centralnog ili Topčiderskog već godinama „zatvorena“ (dozvoljeno samo sahranjivanje u postojećim porodičnim grobnicama), pritisak na prigradska i seoska groblja je ogroman.
Cene grobnica u prestonici dostižu vrtoglave cifre, često se izjednačavajući sa cenama garsonjera, što stvara plodno tlo za „lov“ na svaki pedalj navodno slobodne zemlje na grobljima.
Zid ćutanja u institucijama
Očajan i povređen, D.M. je pravdu pokušao da potraži preko institucija. Kako nam je potvrdio, ceo slučaj je odmah prijavio policiji u Grockoj, zatim Komunalnoj inspekciji opštine Grocka, kao i Komunalnoj miliciji u Beogradu.
Redakcija „Žig info“ je, sledeći novinarsku dužnost, uputila zvanična pitanja svim navedenim stranama:
- JP „Pijace i zelenilo Grocka“ (koje je prema Statutu i zvaničnim podacima nadležno za upravljanje grobljima): Upitali smo da li su upoznati sa slučajem, kako je došlo do propusta i koju evidenciju o grobnim mestima poseduju.
- Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP): Da li je prijava evidentirana i koje korake će preduzeti.
- Gradskoj opštini Grocka (Komunalna inspekcija): Da li su izvršili nadzor.
Do zaključenja ovog teksta, u našu redakciju nije stigao nijedan odgovor.
Zid ćutanja institucija samo produbljuje tragediju porodice D.M. i postavlja zastrašujuće pitanje za sve građane: Kako je moguće da moramo da strahujemo za svoje najmilije koje smo pokopali? Ako drveni krst koji je možda istruleo daje za pravo javnom preduzeću da prekopa grob, kakav nemir to unosi među hiljade porodica koje nemaju novca za skupocene spomenike?
Strah je, čini se, još veći kada institucije koje bi trebalo da nas zaštite i sprovode zakon, nisu našle za shodno ni da se upristoje i odgovore na pitanja o ovako skandaloznom događaju.
Za Žig info:
Željko Matorčević
Naslovna: Žig info- Staro groblje u Pudarcima
