A sve je počelo davne 1995-te, 23. aprila. Bio je Uskrs i po običaju okupilo se mlado i staro da proslave veliki hrišćanski praznik. A kako Todorovići važe za sportsku familiju, odigrala se utakmica u malom fudbalu OŽENJENI protiv NEOŽENJENIH. Oženjenima je falio jedan igrač i tada, ali samo tada su „pozajmili“ igrača van Todorovića. Posle, na svim prvim utakmicama igrali su samo Todorovići ili deca čije su majke iz Todorovića. Da bi se dopunio broj a i zbog svojih kvaliteta igraju i devojke iz Todorovića, zajedno sa muškarcima.
Neoženjeni su ženidbom menjali ekipu a ima obrnutih slučajeva. Godine nisu ograničavajući faktor, ni gore ni dole. Takođe ni kilogrami ne utiču na izbor u ekipe, samo se izmere pre utakmice, da naprave poređenje sa prethodnim godinama.
OŽENJENI PROTIV MOMAKA- više ovde
Jedan od nosioca fudbalske igre Neoženjenih danas je Đorđe, rođen u novembru 1995. u godini kada je odigrana prva utakmica aprila 1995.god. Rastao je sa turnirom koji traje čitav njegov život. Bio je isuviše mali da se uslika na prvoj fotografiji sa turnira 1996.god. ali je posle stasavao uz turnir i starije. Sada se trajanje turnira vezuje za njega kao što se i on vezuje za postojanje tog turnira.
Kako kažu iz porodice Todorović, mnogi učesnici ranijih turnira nisu danas među živima ali su zaslužni za postavljanje osnovnih porodičnih načela kojih se svi pridržavaju, a to su:
Deci, od malih nogu pričati o svojim precima, o mestu njihovog rođenja, o njihovim delima;
Održavati i negovati kult porodičnog okupljanja i druženja na kojima se razmenjuju osnovne informacije, širi pozitivna energija;
Promovisati poštovanje starijih od strane mlađih i obrnuto, stimulisati lepe aktivnosti, druželjubivost kao i pomoć mladima;
Raditi na tome da ženska deca kada odu iz Todorovića uvek osećaju potrebu da se održava veza sa tom familijom i Begaljicom;
Ko dođe u Todoroviće da se oseća voljeno i srećno.
Pravilo je i da ništa od pravila ne nametati na silu, već svako da dozira meru koja njemu odgovara.
TODOROVIĆI=ČVRGINI
-Nas Todoroviće zovu još i Čvrgini! Čvrgani! Legenda kaže, a možda je i istina, da je naš predak Marko Todorović jednom prilikom iz nekakvih svojih razloga ulazio na konju u kafanu. Ili nije dobro procenio visinu ili je konj malo brže ušao, uglavnom on udari glavom u vrata. Kako je udarac bio malo jači izađe mu na glavi čvoruga pa ljudi počeše da ga zadirkuju čvrga, čvrga i tako mu taj nadimak osta zanavek. Po njemu su nas posle toga sve zvali Čvrgini. Nekome je smetalo (pogotovo deci) ali sada se skoro niko na to ne ljuti, naprotiv, ponosimo se time! To je i malo pojašnjenje ove stilizovane čvoruge na slovu T ( tau), simbola porodice Todorović. Za sve ovo vreme održavanja utakmica smo imali ponekad i posmatrače sa strane ali ovo ipak ostaje porodično druženje. Osnovni podaci, zanimljivosti kao i rezultati fudbalskog meča se zapišu, za uspomenu i dugo sećanje. „Zapiši da bi i Bog zapamtio“ kaže Andrić, pa će i fotografije sa tih druženja ostati u srcima i arhivi porodice Todorović iz Begaljice, kaže Miroljub Todorović za Žig Info.
EŽI
