„Kada sam nedavno na scenu postavljao svoju dramu „Govorna mana“, napisanu pre 19 godina, koja je alegorija na kult ličnosti i strahovladu jednog čoveka, shvatio sam da u tekstu ne moram da promenim ni zapetu.
Potpuno se zatvorio krug. Ako uzmemo da je kratak period oko Petog oktobra bilo vreme nade, pa smo zatim sa lopovskom poetikom opet krenuli dole, krug smo sada zatvorili sa ovim jeftinim diktatorom. Kako drugačije da ga nazovem? Iz moje vizure možda najbolje – šmirant. Nikako ne mogu da razumem kako ljudi ne vide da je Aleksandar Vučić najobičniji očajni amater-glumac koji upotrebljava klišee kojih nema ni u amaterskom pozorištu u provinciji“, kaže u intervjuu za Istinomer filmski i pozorišni reditelj Goran Marković.
On ističe da je u Srbiji na sceni „rijaliti politika“.
-To je ta dramaturgija ili poetika pornografije. To je novo doba, sve je otvoreno, sve je otvorena hipokrizija. Svi znamo da su to dogovorene poze ili faze, ali ih svi prihvataju. Jedino oni koji baš neće da gledaju porniće to ne prihvataju. Ja, na primer, imam uslovni refleks da kad god se na televiziji pojavi Vučić ugasim ton na televizoru., Gledam razne stvari ili gledam pored televizora. Ali, čim se on pojavi, ugasim ton, jer ne želim da mi upropašćuje život. Ne toliko politikom, koliko tim šmirantskim nastupom. To me najviše nervira. To pretvaranje, foliranje, otvorena hipokrizija. Mislim da i on sam zna da laže i da je jeftin. Ali baš ga briga, kaže u intervjuu za Istinomer
A da li se nazire svetlo na kraju tunela, kao što se naziralo devedesetih godina prošlog veka, Marković kaže:
-Problem je sa mladim ljudima, oni iznose promene. Ne mogu to ja, mogu samo da pružim podršku. Ne razumem kako se ljudi ne bune. Nema civilizacijskog otpora, mislim da je to posledica toga što je mnogo mislećih ljudi otišlo odavde. Na sceni su samo ovi što se grabe, ulaze u SNS. Oni koji to neće ili ne žele, povučeni su sa strane i posmatraju sve sa filozofske distance. Mnogi matori ljudi su kukavice, što je interesantno. A oni nemaju šta da izgube.
Priredio:
Željko Matorčević, FOto: Istinomer
