Ovo je priča o herojima koji su poginuli ili su bili spremni da poginu za odbranu tadašnje SRJ na karauli Košare. Od septembra 1998. do 10. aprila 1999. oko 200 mladih vojnika je branilo granicu naše zemlje sa Albanijom, na karauli Košare. Branili su je od pripadnika UČK, terorista koji su upadali u SRJ kao organizovane terorističke grupe, potpomognute dejstvovanjem NATO. Poginulo je njih 108.
Vladimir Radojičić iz Beograda imao je samo 19 godina kada su ga ubili teroristi kod graničnog kamena na granici SRJ i Albanije. Poslat je na Kosovo i Metohiju nakon samo dva i po meseca obuke. Njegova majka Lozanka već 18 godina pokušava da otkrije ko je sebi uzeo za pravo da toj deci u ratnim uslovima skrati obuku koja je trebalo da traje bezmalo šest meseci, da objasni sebi zašto su borci sa Košara i njihove zasluge skrajnuti i od vojske i od države.
Lozanka priča o tome kako je morala da urgira da se spomen ploča za njenog sina, koju su napravili njegovi saborci, a ne država, izvadi iz vojnog magacina gde je bila sklonjena, kako nije želela da primi orden za svog sina već je zahtevala da ga vojska ostavi na njegov grob, kako se vojska i država odnosi prema palim borcima i njihovim porodicama i o tome kako su svih osmorica pripadnika UČK danas slobodni građani jer sudski proces protiv njih ni 18 godina kasnije nije završen.
Drugi gost emisije Život priča je Tomislav Račić ili vodnik Plamen kako su ga zvali borci na Košarama. U njegovom dramatičnom svedočenju o paklu Košara koji su prošli ti mladi momci od septembra do aprila 1999. kada je Karaula Košare pala, Vodnik Račić svedoči o tome kako su teroristi mučili pripadnike vojske SRJ koje su uspeli da zarobe žive, kako je shvatio da je ostao sam sa dvojicom vojnika da brani granicu naše zemlje, gde je zakazala komada naše vojske, zašto su ih ostavili sa premalo municije, zašto se oni uprkos svemu nisu povukli, zašto je bio spreman da pogine za otadžbinu, da li bi to sada ponovo uradio,zašto se odlučio da se sam svojevoljno vrati na karaulu Košare, zašto je on hteo da je digne u vazduh.
Tomislav Račić, vodnik Plamen, nije odlikovan jer je procena pojedinaca iz vojske bila da nije zaslužio orden, pošto nije ranjen. Danas radi u kladionici. Jedan je od nevidljiv heroja sa Košara. Država nikad nije postavila ni spomenik borcima sa Košara niti su oni vidljivi u našoj novijoj istoriji.
Na Košarama, za odbranu naše zemlje, poginulo ih je 108.
https://www.youtube.com/watch?v=Z5UAPJ13tYI
https://www.youtube.com/watch?v=78AOhoCF0_Q
——————-
SRBski FBReporter priredila Biljana Diković
