Nakon što je Žig info objavio tekst “Sudbina bivšeg predsednika SGO Grocka“, kontaktirao sam Gorana Pekarskog.. Obično se javi odmah na telefon, ali ovog puta tako nije bilo. Zato je to bilo i moje prvo pitanje.
-Kada god sam Vas zvao, Vi ste se odmah javljali. Sada Vas zovem, i evo tek treći dan ste se javili…
- Izvinjavam se, ali sam zauzet. Radio sam. Danas je nedelja pa sam slobodan i eto, javio sam se.
-Zbog toga Vas i zovem. Priča se da ste se zaposlili i da više niste u politici. Da li je to istina?
- Delimično jeste. Zaposlio sam se jer mora od nečega da se živi. Za razliku od nekih, ja moram da radim. Ne mogu da živim od nedostatka dokaza kao neki. Iz politike nisam izašao. Nisam aktivan ali sam zainteresovan i pratim koliko mogu. Kad kažem da pratim, mislim pratim višu, državnu politiku. Onu politiku koja kreira našu budućnost. Naš život.
-A lokalnu politiku?
- Lokalnu politiku samo ono što čujem ili pročitam. To je nešto drugo. U ovako ozbiljnim vremenima, kada se strašne stvari dešavaju na globalnom nivou, lokalna politika nije mi u prvom planu interesovanja.
-Kako je to moguće da nije bilo mesta da se negde „uhlebite“. Velika stranka, mnogo mesta , zar ni jedno nije preostalo za Vas?
- Tačno. Velika stranka, mnogo ljudi. Mladi imaju prednost.
Stranku morate posmatrati kao živ organizam. Ona se razvija i hrani ljudima. Ona ih upija, upotrebljava, pojede i na kraju ili zadrži ili odstrani. Neki put na kratko, a nekada i trajno. Nisam želeo da čekam pa da vidim šta će se desiti sa mnom. Mesec dana sam čekao , prošli su praznici i … dosta. Život ide dalje. Biće kako će biti, a ja ne volim da tapkam u mestu.
-Zar nije bilo mesta za vas u Opštini Grocka. Zar je moguće da Vas niko nije pozvao?
- Ne, nije, a i zašto bi. Oni imaju svoja posla i nisu u obavezi da namiruju bilo koga. Ima njih dovoljno i imaju dosta problema i posla.
-Zar ne mislite da bi mogli da im pomognete jer ipak imate više iskustva, pa rekao bih i znanja, od većine ako ne i od svih u opštini. Bar od političkog dela.
- Iskustva imam ali očigledno smatraju da im ta vrsta iskustva nije potrebna. Znanje je relativna stvar. Znanje iz koje oblasti?
-Znanje o vođenju opštine?
- Imaju naši opštinari dovoljno svog znanja da bi im nešto dodatno bilo potrebno. Rade oni svoj posao najbolje što znaju i mogu.
-Mislite da rade dobro?
- Nije na meni da ocenjujem njihov rad. To će uraditi građani na izborima. Oni su jedini koji imaju pravo odluke i pravi lakmus papir. Ili će biti plavo ili će biti crveno. Kao crveni karton.
-Da, kažem da je to i tačno, ali zar Vas nisu ni pozvali, pitali, zainteresovali se?
- Ne. U startu smo zauzeli svoje pozicije. Oni imaju svoj stav, svoj način i svoje metode. Moj stav, moj način i moje metode nisu na istoj frekvenciji sa njihovim i nikako nisu kompatibilne. Pratim njihove radne akcije koje sprovode i u kojima opštinski funkcioneri imaju značajnu ulogu, pogotovo na poboljšanju higijene i uređenju eksterijera. To je dobro. Ja sam, malo, za neke druge aktivnosti u kojima bi opštinski funkcioneri i stranački aktivisti, možda, bili bolje iskorišćeni ali očigledno nisam u pravu.
-Da li ste još u SNS-u ili ste izašli iz stranke?
- Nisam napustio stranku. Možda neki misle, ili se nadaju da jesam, ali nisam.
-Kakav je osećaj raditi kao i svi ostali „smrtnici“?
- Nisam sebe smatrao besmrtnim ili božanskim bićem. Jednostavno šta god radim, radim najbolje što mogu i znam. Dajem sve od sebe što mogu. Tako je bilo dok sam radio pre ulaska u politiku, tako je bilo dok sam bio u Mesnoj zajednici, u Komunalnom, i kao savetnik, i kao saradnik u kabinetu, i kao menadžer, predsednik SO i kao poslanik . Jednostavno u svemu pokušavam da budem profesionalan i da se izvuče maksimum iz svih mogućnosti.
-Da li bi upravo zbog toga trebali da se začudimo što Vas nisu zvali iz opštine Grocka?
- Ne, samo bih im smetao. Nismo na istim talasnim dužinama, a i u opštini, koliko sam čuo, nema stranačkog zapošljavanja, pa ni ja ne bih da budem izuzetak.
-Čime se danas bavite? Da li ste zadovoljni svojim novim poslom?
- Čuo sam već mnoge tračeve i nagađanja. Neka su dobronamerna, a iz nekih provejava cinizam. Kod nekih se oseća i doza radosti.
Neka. Samo neka se priča. Sve je to dobro. Eto i vaš portal je objavio tekst koji se bavi tom temom.
Čuo sam da sam otišao u inostranstvo, da sam se povukao u kuću i da ne izlazim, da radim na pumpi, pa i da pakujem mirišljave jelkice. Neki o tome pričaju sa čuđenjem, neki sa brigom jer ne mogu da poveruju da se tako nešto desilo, a neki sa smeškom. Neki su prosto srećni. Ima i onih, verujem, koji bi bili srećni da me vide da prosim. Verujem da bi prišli i udelili neki dinar, ali ne da bi mi pomogli nego da bi pokazali da su oni napokon veći. Kad ne mogu sebe da izdignu, oni bi druge da spuste. To su oni koji su hteli da budu veći od mene po cenu laganja, obmanjivanja, izmišljanja. To su oni kojima sam pomogao i koji su uvek sebe zamišljali da su manji od mene. Da manje vrede, ako sam ja tu, a ja sam ih uvek posmatrao kao sebi ravne, čak kao i bolje i pomagao im da uspeju. Da napreduju ali moje prijateljstvo nije im izmenilo ćud. Sujeta je loša rabota i kao što izreka kaže „hrani pašče da te ujede“ ili „ni jedno dobro nije ostalo nekažnjeno“. U srpskoj istoriji bilo je puno događaja. Dobrih i loših, i iz tih junačkih dela ili izdaja nastale su divne i poučne poslovice. Vremena se menjaju. Menjaju se akteri, ali odnosi ljudi prema ljudima, prijatelja prema prijateljima, brata prema bratu ili kuma prema kumu, nisu se promenila.
Ćud, dobrota pojedinih ili suprotno, zavist, mržnja, itd.. ostala su ista.
-Da li ste razočarani u nekoga?
- Ne. Nikako. Sve ovo mi je pomoglo da bolje upoznam neke ljude. Da se zbližim sa nekima sa kojima sam bio udaljen, a da neke od bližih bolje upoznam po nekim drugim osobinama. Sve je to normalno. Ništa tu ne iskače iz šablona, samo se čovek iznenadi kada shvati da mu je neki „neprijatelj“ bliži i bolji od nekog za koga je očekivao da mu je „prijatelj“. Sve je to život.
-Da, ali pitao sam Vas čime se bavite danas?
- Najinteresantnije mi je ono da pakujem jelkice. To i ne bi bilo tako loše. Svaki dan drugi miris. Novi miris nova destinacija. Kad se pakuje kokos misli odoše na Maldive. Vanila te povuče na srednju Ameriku, Meksiko, bor na Zlatibor a miris jagode na Begaljicu. Svaki dan u mašti odeš negde, ali na kraju eto te ovde. U Begaljici . U stvarnosti.
-Ima jedna zanimljiva činjenica. Vaši saradnici i Vi niste završili na sudu zbog vladanja opštinom. Većina stalih garnitura su, ili bili na suđenjima ili su “provodili vreme” u pritvorima. Pisane su vam prijave, ali epilog je uvek bio ili odustajanje tužioca ili privođenje onih koji su pisli prijave.
Kako to komentarišete?
- Samo jedna prijava je podneta koja je imala taj epilog odustajanja tužilaštva i ekspertizom je utvrđeno da su stvari drugačije, i da, sumnja je pala na neke druge. Do duše, baš na te koji su i podneli prijavu.
– Imali ste nekoliko ozbiljnih protivnika, da ne kažem neprijatelja ali samo ste Vi izašli bez i jednog procesa ili kažnjavanja. Drugi nisu imali tu sreću, ako je sreća u pitanju?
- Ne obraćam pažnju na te stvari iz prošlosti. Politika je veština i najveći uspeh je kada od neprijatelja stvorite prijatelja. To je pobeda i za jednog i za drugog i to je prava politika. Sa druge strane, tužno je kada od prijatelja doživite da vam je gori od najgoreg neprijatelja. E to već nije politika, to je život.
-Ispali ste iz vlasti 2004. Zatim 2007. i treći put 2012. Ovo je 4. put. Hoće li biti neki „kambek“ Gorana Pekarskog u ovoj ili nekoj drugoj opciji?
- Ne znam na šta mislite, ali u životu se nikada ne zna. Sve je moguće, ali sa druge strane i nije. Ima vremena. Opština ima svoje rukovodstvo. Ono je izabrano nečijom odlukom zasnovano na rezultatima glasanja. Neko će nekada doneti ovakvu odluku ponovo, možda sličnu a možda i totalno drugačiju, ali svemu tome mora predhoditi volja građana i izbori. Ko je kako radio, tako će i proći. Verovatno ja nisam dobro radio, pa sam tako i prošao. Videćemo kako će opštinsko rukovodstvo biti pripremljeno za izbore. Kakva ponuda iz minulog rada će biti prezentirana građanima i kakav će “fidbek” biti. To je jednostavan proces koji mora biti dobro odrađen i mora imati utemeljenje u radu prethodnih godina.
-Znači , vrlo verovatno?
- Ima vremena. Biće kako će biti. Ja se sada bavim mirisanjem jelkica i putovanjima po tropima, pa sve nazad do Begaljice. Do mog prijatelja Spasoja. Neće mu neko zameriti što sam ga nazvao prijateljem.
– Hvala što ste odgovarali na moja pitanja.
- Kad god me se setite, tu sam.
Razgovor vodio:
Željko Matorčević
